Britanske škole sada deci opisuju francusku heroinu Jovanku Orleanku kao nebinarnu osobu
U zbirci lekcija pod nazivom „Ko smo mi“ (Who We Are), koju koriste neke britanske škole namenjenu uzrastu od 12 do 18 godina, nalazi se biografija francuske heroine koja navodi da se „Jovanka Orleanka (1412-1431) danas smatra od strane nekih ljudi kao nebinarna osoba“.
Ova tvrdnja izazvala je oštre reakcije među nekim članovima akademske zajednice, a jedan profesor ju je nazvao „uvredljivom“, dok je aktivistkinja za prava žena označila ovo kao „još jedan besmisleni pokušaj da se prepravi istorija“.
Jovanka Orleanka, rođena kao siromašna devojka oko 1412. godine, postala je vitez i na kraju zaštitnica Francuske nakon što je pomogla da se odbije engleski pokušaj osvajanja njene zemlje.
Verujući da ispunjava Božju volju, predvodila je francusku vojsku do pobede u opsadi Orleana 1429. godine, što je bio ključni trenutak u Stogodišnjem ratu između Francuske i Engleske.
Jovanka je poznata po tome što je nosila kratku kosu i mušku odeću, što je bio ključni faktor tokom njenog suđenja za jeres 1431. godine, što je na kraju dovelo do njenog spaljivanja na lomači.
Međutim, ona nikada nije tvrdila da je nešto drugo osim žene i nije koristila pojam „nebinarno“, koji je postao popularan tek 1990-ih.
„Jovanka Orleanka se borila kao žena i umrla kao žena“, rekao je Robert Tombs, profesor emeritus francuske istorije na Univerzitetu u Kembridžu.
„Nazivati je nečim drugim je uvredljivo prema njoj, kao i prema svim ženama koje su hrabro rizikovale svoje živote zbog svojih uverenja – kao da žene nisu sposobne za herojstvo.“
Ova tvrdnja o „nebinarnosti“ Jovanke Orleanke nije prvi pokušaj da se ona predstavi kao deo nebinarne zajednice. U leto 2022. godine, pozorište Globe iz Londona izvelo je predstavu „I, Joan„, koja je izazvala kontroverzu jer je prikazivala Jovanku Orleanku kao nebinarno biće.
Ova predstava je koristila zamenice „ono“ i „oni“ prilikom spominjanja francuske istorijske figure.
Pozorište je branilo svoju odluku, tvrdeći da bi Vilijam Šekspir verovatno podržao takvu interpretaciju, ali su akademici kritikovali ovu predstavu, smatrajući je „potpunim kršenjem značenja istorije“.
Ove kontroverze dolaze u trenutku kada su učenička pitanja o identitetima i rodnim pitanjima u britanskim školama sve prisutnija, uz tvrdnje da je to pokušaj „prepravljanja istorije“ i zanemarivanja stvarnog identiteta heroina iz prošlosti.
Pitanje o Jovanki Orleanki kao „nebinarnoj“ postavlja ozbiljna pitanja o tome kako se istorija interpretira danas, u svetlu modernih rodnih teorija i pokušaja da se prepravi prošlost.
Nulta Tačka/Mediji
