Jaguar Land Rover (JLR) potvrdio je planove za smanjenje broja zaposlenih, dok se najveći britanski proizvođač automobila suočava sa rastućim troškovima, padom prodaje i posledicama američkih carina. Tajms navodi da bi moglo biti ukinuto čak 4.000 radnih mesta.
JLR je pod sve većim pritiskom zbog američkih carina, koje su britanska vozila učinile skupljim za prodaju u SAD, uprkos tome što je London uspeo da obezbedi smanjenu carinsku stopu od 10 odsto. Uticaj je posebno značajan jer je Severna Amerika najveće tržište kompanije. Probleme je dodatno pogoršao veliki sajbernapad prošle godine, zbog kojeg je proizvodnja bila obustavljena nekoliko nedelja.
Prihod JLR-a pao je za gotovo 10 odsto u kvartalu završenom u junu, dok je dobit pre oporezivanja pala za više od dve trećine, na 109 miliona funti. Prema Tajmsu, izvršni direktor PB Baladži nalazi se pod pritiskom indijskog vlasnika JLR-a, kompanije Tata Motors, da smanji troškove.
JLR je u saopštenju za medije naveo da „mora da se prilagodi promenljivim uslovima na globalnom tržištu“, dok nastoji da uštedi oko 1,7 milijardi funti u naredne dve godine i smanji godišnju tačku rentabilnosti na 300.000 vozila.
JLR je saopštio da „pokreće program dobrovoljnog odlaska iz kompanije“ za zaposlene na plaćenim i rukovodećim pozicijama.
Zaposleni su o tome navodno obavešteni u petak. Tajms je objavio da bi u naredne dve godine moglo biti ukinuto do 4.000 radnih mesta, iako JLR nije potvrdio taj broj.
JLR direktno zapošljava oko 34.000 ljudi u pogonima u Zapadnom Midlendsu i Mersisajdu, a procenjuje se da podržava još oko 120.000 radnih mesta širom britanskog lanca snabdevanja automobilske industrije.
Evropski proizvođači automobila smanjuju broj zaposlenih zbog slabe potražnje, rastućih troškova i sve veće konkurencije kineskih proizvođača sa nižim troškovima proizvodnje. Folksvagen je ove nedelje odobrio dodatno ukidanje 50.000 radnih mesta do 2030. godine, čime bi planirano globalno smanjenje broja zaposlenih dostiglo oko 100.000. Njegova podružnica Porše trebalo bi da ukine još 5.000 radnih mesta do 2035. godine.
Kriza nemačke automobilske industrije dodatno je pogoršana visokim cenama energije nakon što je zemlja, posle eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, izgubila pristup velikom delu jeftinog ruskog gasa iz gasovoda, na koji se njena industrijska privreda dugo oslanjala. Izvršni direktor Folksvagena Oliver Blume posebno je naveo američke carine i sve jaču konkurenciju iz Kine kao neke od pritisaka koji ugrožavaju konkurentnost kompanije.
Nulta Tačka/RT
