Britanski novinar objavio dokaze da je CIA napravila Gugl

Gugl je „počeo kao projekat CIA-e“, kaže novinar Alan Meklaud, koji je upozorio da veze Big Tech-a sa obaveštajnim agencijama predstavljaju veliki problem za slobodu govora.

Meklaud, koji je opširno istraživao veze između špijunskih agencija i Big Tech-a, objasnio je novinarki Vitni Veb u podkastu Unlimited Hangout kako je prethodna istraga dr Nafiza Ahmeda otkrila da su CIA i Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) „finansirali“ istraživanje Sergeja Brina sa Univerziteta Stanford, koji je „proizveo Gugl“.

Pridružite nam se – https://t.me/nultatacka

„Ne samo to… nego je tamo njegov nadzornik bila osoba iz CIA. Dakle, CIA je zapravo direktno pomogla Guglu da se ostvari. U stvari, do 2005. CIA je zapravo držala akcije u Guglu i na kraju ih prodala“, rekao je Meklaud Vebu.

Lifesitenews.com izveštava: Ovde poslušajte kompletan, zapanjujući podcast.

Ahmed je objasnio da su Brin i njegov suosnivač Gugla, Lari Pejdž, razvili „osnovnu komponentu onoga što je na kraju postalo Google-ov servis za pretragu“ „uz finansiranje Inicijative za digitalnu biblioteku (DLI)“, programa Nacionalne naučne fondacije (NSF), NASA i DARPA.

Pored toga, inicijativa obaveštajne zajednice Massive Digital Data Sistems (MDDS), projekat koji su sponzorisali NSA, CIA i direktor Centralne obaveštajne službe, „u suštini je obezbedila izvorno finansiranje Brina, koje je dopunjeno mnogim drugim izvorima“.

Brin i Pejdž su „redovno“ izveštavali dr Bhavani Thuraisingham i dr Rick Steinheiser, koji su bili „predstavnici osetljivog istraživačkog programa američke obaveštajne zajednice o bezbednosti informacija i rudarenju podataka“, rekao je Ahmed.

Ahmed je tvrdio da je učešće obaveštajnih agencija u nastanku Gugla, na primer, duboko svrsishodno: da su „negovali veb platforme koje danas poznajemo u preciznu svrhu korišćenja tehnologije… za borbu protiv neistomišljenika, globalni „informacioni rat“ — rat za legitimisanje moći nekolicine nad nama ostalima“.

Gugl sa „desetinama i desetinama“ bivših agenata CIA-e

U svom sopstvenom istraživanju, Meklaud je otkrio da se veze CIA-e sa Guglom nastavljaju i danas, jer „postoje desetine i desetine primera” bivših agenata CIA-e koji sada rade u Guglu, „koje su upravo padobranom bacili na ove pozicije od izuzetnog značaja”.

Odnosno, ovi bivši zaposlenici CIA-e se često okupljaju u ulogama „poverenja i bezbednosti“, koje imaju ogroman uticaj na njihovo upravljanje takozvanim „dezinformacijama“ i „govorom mržnje“. Primeri uključuju Žaklin Lopur, Rajana Fugita i Nika Rosmana.

Takve preferencije pri zapošljavanju sugerišu, primetio je Meklaud, da ili Big Tech „aktivno regrutuje iz obaveštajnih službi ili da postoji neka vrsta zakulisnog dogovora između Silicijumske doline i države nacionalne bezbednosti“.

Meklaud veruje da veze američkih obaveštajnih agencija sa Guglom, kao i platformama društvenih medija poput Tvitera i Fejsbuka, ne bi trebalo da budu veliko iznenađenje.

„Društveni mediji su izuzetno važni. Oni zaista odlučuju šta mislimo o onome što vidimo, šta ne vidimo. Obaveštavaju nas o svemu. I tako, kad god entitet postane ovako moćan, prirodno je da moćne organizacije, bilo da su to korporacije ili vlade, počnu da gledaju na to i pokušaju da shvate kako mogu da ga hakuju, kako mogu da ga iskoriste za svoju korist, ili kako čak mogu da se infiltriraju u njega”.

Uticaj CIA-e na Gugl je izuzetno značajan, prema Meklaudu, jer se vrsta moći koju Gugl ima „nad modernim društvom“ teško može preceniti.

„Gugl je zaista prevelik da bi se ignorisao… ono što se pojavljuje u Gugl pretrazi ima ogromne implikacije na to kako ljudi razmišljaju, na političke pokrete, na javno mnjenje“, primetio je Meklaud, idući toliko daleko da je spekulisao da bi ta kompanija „mogla biti najveća važna i uticajna kompanija u svetu”.

Zaista, Gugl je najposećenija veb lokacija na svetu i ima 92 odsto udela na globalnom tržištu pretraživača, prema statcounter.com. Google-ov Gmail takođe ostaje najpopularnija platforma za e-poštu u 2023. godini, sa 1,8 milijardi korisnika, što je najveći broj bilo koje usluge e-pošte širom sveta.

Izvor je prošle godine podelio sa LifeSiteNews-om da se sadržaj imejlova korisnika Gmail-a skenira pomoću AI algoritma koji gradi profile i svojih korisnika i onih sa kojima komuniciraju putem e-pošte, a takođe čuva podatke iz nacrta e-pošte. Ovo izaziva zabrinutost zbog privatnosti čak i pod pretpostavkom da je Gmail u potpunosti „privatan“. Guglove veze sa CIA-om stvaraju još više uznemirujuću mogućnost da država može pristupiti ličnim komunikacijama svojih građana i da ih koristi za potencijalno ciljanje pojedinaca ili grupa.

Prema Meklaudu, Guglove bliske veze sa državom nacionalne bezbednosti SAD „trebalo bi da zabrinjavaju ljude širom sveta“ i „posebno strane vlade koje se često oslanjaju na Gugl za neutralne i profesionalne usluge“.

Moć ove ogromne kompanije proteže se još dalje kroz njenu podružnicu Jutjub, za koju je Veb primetio da je za mnoge postala „zamena za kablovsku televiziju“, dodajući „još jedan nivo [Guglovoj] dominaciji informacija“. U stvari, YouTube je druga najposećenija veb lokacija na svetu. Uprkos razvoju alternativnih video platformi i pretraživača, Gugl i Jutjub u velikoj meri preovlađuju, čineći ljude u suštini „zavisnim“ od ovih platformi, istakao je Veb.

Gugl, Jutjub služi Demokratskoj stranci, državi nacionalne bezbednosti

Ako je Jutjub nekada bio u „zlatnom dobu“ alternativnih medija, tokom kojeg su njegovi algoritmi bili „mnogo neutralniji“, to više nije slučaj, tvrdi Meklaud.

„Nažalost, to zlatno doba se veoma brzo zaustavilo nakon izbora 2016. godine, pri čemu su Klintonova kampanja i… drugi, [uključujući] obaveštajnu zajednicu, tvrdili da su u suštini lažne vesti na Internetu koje sponzorišu strane sile, posebno Rusija bili razlog što je Tramp uspeo da pobedi Hilari Klinton“, rekao je Vebu.

👉 Teorija o gluposti Ditriha Bonhofera: “Kako inteligentni ljudi postaju nesposobni za kritičko mišljenje” https://t.co/Af6Sjk7S17

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 28, 2023

„I nakon ovoga, videli smo da su Jutjub, Gugl, Fejsbuk i sve druge velike platforme društvenih medija radikalno promenile svoje algoritme da promovišu ono što su rekli da je autoritativan sadržaj i potisnu ono što su nazvali graničnim sadržajem“, u onome što je Meklaud nazvao „koordinisanom kampanjom” u interesu Demokratske stranke kao i nacionalne bezbednosti države.

„Ali problem sa ovim je u tome što ishod nije bio da se uklone teorije zavere zaista lošeg kvaliteta“, rekao je Meklaud, tvrdeći da je umesto toga cenzura potisnula „visokokvalitetne alternativne medijske veb stranice koje su razbijale korporativne medije na Internetu godinama i godinama”.

Zaista, i Gugl i Jutjub nastavljaju da cenzurišu i potiskuju legitiman govor do danas. Nedavno je Jutjub izbrisao intervju koji je vodio glavni urednik LifeSiteNews-a Džon-Henri Vesten sa dr Vahome Ngareom, kenijskim akušerom i ginekologom, koji je ispričao kako je vakcina protiv tetanusa Svetske zdravstvene organizacije (SZO) korišćena za sterilizaciju mladih žena u reproduktivnoj dobi u Keniji.

Veb je opisao kontrolu obaveštajnih agencija nad Guglom, Jutjubom i drugim veb platformama kao „rat protiv nezavisnih informacija masovnih razmera“. Ona je podvukla činjenicu da pojedinci koji stoje iza ovih napora za kontrolu informacija prkose onome što ona veruje da „čini SAD velikim: Prvi amandman, sloboda govora“, u korist govora koji odobravaju.

„Ljudi koji stoje iza toga, mislim, prilično jasno su tu zbog loših stvari. Mislim, oni sigurno nisu dorasli, znate, demokratskim vrednostima, demokratskim vrednostima za koje tvrde da ih štite, što je, znate, ono što američku demokratiju čini velikom. Prvi amandman, sloboda govora, sve ove stvari. Mislim, očigledno postoji napor da to bude samo sloboda govora koju odobravaju ovi moćni entiteti u američkoj vladi“, rekla je ona.

Etičko iskustvo CIA-e, koje je teško ukaljano prema brojnim svedočenjima, kao što je ono u vezi sa njenim strogo tajnim projektom MKULTRA, koji se bavio mučenjem ljudi za eksperimente kontrole uma, čini njen uticaj na Big Tech još dublje zabrinjavajućim, prema Veb.

„Iskreno, veoma je uznemirujuće kada, kao što ste primetili u svom članku, imamo ljude kao što su bivši direktori CIA, kao što je Majk Pompeo koji je kao, da je u redu, da lažemo, varamo i krademo“, rekla je Veb Meklaudu, misleći na Pompeovu izjavu 2019.

„A većina ljudi je… nesvesna da su usred ovog rata, koji je na kraju rat za naša srca i umove, rat… u suštini protiv ljudske percepcije“.

Nulta Tačka/NewsPunch