Britanski Zakon o „bezbednosti“ na internetu je stupio na snagu – sloboda govora na udaru

Prva faza britanskog Zakona o bezbednosti na internetu, opsežnog zakona o cenzuri, zvanično je stupila na snagu.

Nove obaveze za onlajn platforme uključuju identifikaciju i uklanjanje nezakonitog sadržaja, ali i preduzimanje mera kako bi se sprečilo njegovo objavljivanje.

Međutim, zakon kao „nezakonit“ definiše i istinit, nenasilan govor, koji platforme moraju ukloniti. Pravila prve faze pokrivaju ogroman spisak „prioritetnih prekršaja“ – ukupno 130 vrsta sadržaja grupisanih u 17 kategorija.

Iako zagovornici zakona tvrde da je cilj zaštita korisnika, kritičari već dugo upozoravaju da njegova interpretacija i sprovođenje nose neprihvatljiv rizik po zakonit govor.

Stigao im je kraj: Ovo smo svi dugo čekali | Mila Alečković | Mario Zna, 320 Uživo

Kategorija „strano mešanje“ posebno je problematična, jer cilja i na istinite informacije. Ova odredba potiče iz Zakona o nacionalnoj bezbednosti iz 2023. godine, na kojem se temelji Zakon o bezbednosti na internetu.

Prema toj definiciji, zabranjeno je „predstavljanje informacija na način koji dovodi do pogrešnog tumačenja, čak i ako su neke ili sve informacije tačne.“

Još jedan prioritetni prekršaj je „strah“ od nasilja – što uključuje „izazivanje straha ili provokaciju nasilja“ i „dovođenje ljudi u stanje straha od nasilja.“

S obzirom na to koliko su britanski zvaničnici skloni izjednačavanju nenasilnog govora sa nasiljem, ova odredba izaziva ozbiljnu zabrinutost.

Posle nereda u Sautportu, visoki britanski zvaničnici su ponavljali da je podsticanje nasilja isto što i „dezinformacija“, dok je premijer Kir Starmer optužio pristalice aktiviste i novinara Tomija Robinsona da svojim stavovima „traže posredni užitak u uličnoj nasilnosti.“

Pet godina kasnije: Kako su političari iskoristili strah nazvan „COVID Pandemija“ da unište slobodu ⏰ https://t.co/75RGQcrRIg

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 18, 2025

Kategorija rasne mržnje takođe spada u prioritetne prekršaje i oslanja se na Zakon o javnom redu iz 1986. godine, koji se bavi „izazivanjem rasne mržnje“ – ali i situacijama kada bi ona „mogla“ biti izazvana.

To se može dogoditi ne samo kroz ponašanje, već i kroz reči koje su „preteće, uvredljive ili pogrdne.“

Ovakve definicije ostavljaju širok prostor za tumačenje, a čak i pre stupanja na snagu ovog zakona, britanski građani su hapšeni ili ispitivani zbog navodnog „izazivanja rasne mržnje“ putem objava na društvenim mrežama.

Suočene s ogromnim kaznama, tehnološke kompanije će verovatno izabrati strožu cenzuru kako bi izbegle rizik.

Nulta Tačka/InfoWars