Broj mrtvih u Gazi porastao na preko 61.000, mnogi bili neidentifikovani ispod ruševina
Ministarstvo zdravlja Gaze je 3. februara potvrdilo značajan porast broja poginulih u izraelskom sukobu u Gazi koji traje 15 meseci, izveštavajući da je 61.709 Palestinaca izgubilo živote, uključujući preko 17.000 dece. Revidirana procena ministarstva uključuje dodavanje 14.222 Palestinca koji su se ranije vodili kao nestali, ali se sada smatraju mrtvima nakon što su tela pronađena nakon prekida vatre 19. januara.
Revidirani broj poginulih je u skladu sa nedavnom procenom medicinskog časopisa Lanset, koji je predvideo da će broj žrtava u Gazi tokom prvih devet meseci sukoba biti oko 40 odsto veći nego što je prvobitno objavljeno. Ovo naglašava ozbiljne izazove sa kojima se suočavaju spasilački timovi u pristupu i identifikaciji tela zarobljenih ispod ruševina uništenih zgrada i kuća.
UŽIVO! Petak u 20h | Stigao im je kraj, više nemaju gde da se sakriju
Dr Ahmad Al-Shava, portparol ministarstva zdravlja, naglasio je ogromnu veličinu zadatka: „Radili smo danonoćno na izvlačenju tela i obezbeđivanju da porodice znaju istinu, ali razmere uništenja su ogromne. Mnoga tela su zakopana pod slojevima krhotina, što je izuzetno otežavalo dolazak do njih.“
Humanitarna kriza se nastavlja
Uticaj sukoba prevazilazi direktne žrtve, pošto je izraelsko opsežno bombardovanje razorilo civilnu infrastrukturu Gaze, uključujući zdravstvene ustanove, vodovodne i sanitarne sisteme i električne mreže. Uništenje je ostavilo mnoge Palestince bez pristupa osnovnim uslugama, što je pogoršalo humanitarnu krizu.
Izveštaj Lanseta iz juna 2023. predviđa da bi, čak i sa trenutnim okončanjem sukoba, broj poginulih mogao dostići čak 186.000 zbog indirektnih efekata rata.
Revidirani broj žrtava pokrenuo je ponovnu međunarodnu debatu i kritike na račun sukoba. Predsednik SAD Donald Tramp nedavno je sugerisao da status Gaze kao „ruševine“ može opravdati prinudno preseljenje 2,3 miliona palestinskih stanovnika u Egipat i Jordan. Ovaj predlog podseća na procureli plan Ministarstva za obaveštajne poslove Izraela iz oktobra 2023. godine, koji je predložio slične akcije pod humanitarnim izgovorima.
Kao odgovor, administracija bivšeg predsednika Džoa Bajdena je 20. oktobra 2023. objavila dodatni zahtev za finansiranje u iznosu od 105 milijardi dolara za ratove Izraela i Ukrajine, uključujući sredstva za pomoć u sprovođenju izraelskih planova za Gazu. Ovaj potez je izazvao kritike grupa za ljudska prava i međunarodnih posmatrača, koji tvrde da bi takvi planovi mogli da dovedu do prinudnog proterivanja i etničkog čišćenja.
Direktorka Human Rights Watch-a za Bliski istok, Sarah Leah Whitson, izjavila je: „Međunarodna zajednica mora da osudi ove predloge i da radi na rezoluciji koja poštuje prava i dostojanstvo stanovnika Gaze. Dalje uništavanje i raseljavanje Palestinaca je neprihvatljivo.“
Kako je situacija u Gazi i dalje nestabilna, revidirani broj poginulih služi kao oštar podsetnik na ljudsku cenu sukoba i hitnu potrebu za mirnim rešenjem. Odgovor međunarodne zajednice na krizu biće ključan u određivanju budućnosti stanovnika Gaze i šireg regiona Bliskog istoka.
