Nemačka je zabeležila najveći godišnji broj samoubistava za gotovo tri decenije. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, prošle godine život je sebi oduzelo 11.334 ljudi. Stručnjaci smatraju da bi nagli porast mogao biti povezan sa nedovoljno regulisanim sistemom potpomognutog samoubistva, koji omogućava čak i zdravim odraslim osobama da zatraže pomoć u okončanju života.
Podaci objavljeni ranije ovog meseca, koje je u sredu detaljnije analizirao Nemački nacionalni program za prevenciju samoubistava (NaSPro), pokazuju da je broj samoubistava tokom 2025. godine porastao za 962, odnosno 9,3 odsto. Time je dostigao najviši nivo od 1998. godine.
Prema izveštaju, ukupan broj samoubistava bio je veći od približno 7.677 smrtnih slučajeva izazvanih saobraćajnim nesrećama, ubistvima, ilegalnim drogama i sidom zajedno. Muškarci su činili 69,2 odsto svih osoba koje su sebi oduzele život.
Od 2021. godine godišnji broj samoubistava porastao je za 23 odsto, navodi NaSPro. Ipak, broj je i dalje ispod istorijskog maksimuma od 18.825 slučajeva, zabeleženog 1981. godine.
Iako muškarci čine većinu žrtava, porast je bio nesrazmerno izraženiji među ženama. Broj samoubistava među njima povećao se za 17,9 odsto, dok je kod muškaraca zabeležen rast od 5,8 odsto. Većina samoubistava, odnosno 73,7 odsto, događa se među osobama starijim od 50 godina.
Vešanje je i dalje najčešći način izvršenja samoubistva, sa 4.145 slučajeva. Na drugom mestu je trovanje lekovima, zabeleženo u 2.848 slučajeva, što predstavlja značajan porast u odnosu na 2024. godinu, kada je na ovaj način život izgubilo 2.002 ljudi. Ova kategorija činila je gotovo 88 odsto ukupnog godišnjeg porasta broja samoubistava.
Najnoviji podaci ukazuju i na porast broja samoubistava među mladima u Nemačkoj. Broj devojaka uzrasta od 15 do 19 godina koje su sebi oduzele život porastao je sa 52 u 2024. na 84 u 2025. godini, dok je ukupan broj samoubistava među tinejdžerima povećan sa 188 na 208. Samoubistva su činila približno 18 odsto svih smrtnih slučajeva među osobama uzrasta od pet do 24 godine.
Nemačka vlada nije ponudila konačno objašnjenje za ovaj dramatičan porast, ali više stručnjaka dovelo ga je u vezu sa širenjem prakse potpomognutog samoubistva, koja se u zvaničnoj statistici smrtnosti ne vodi kao posebna kategorija.
Tri velike organizacije koje pružaju ovu vrstu usluga prijavile su 1.287 slučajeva potpomognutog umiranja tokom prošle godine. To je porast u odnosu na 977 slučajeva u 2024. i svega 346 u 2021. godini. Lekovi su ujedno i najčešće sredstvo koje se koristi u potpomognutim samoubistvima.
Nemački pravni okvir dozvoljava potpomognuto samoubistvo čak i osobama koje nisu smrtno bolesne niti pate od neizlečivih bolesti. Od onih koji žele da krenu tim putem ne zahteva se da navedu bilo kakvo opravdanje. U načelu, čak i fizički zdrava mlada odrasla osoba može zakonski da zatraži pomoć, pod uslovom da je odluka dobrovoljna, doneta uz puno razumevanje posledica i da je trajna.
Međutim, niko nije zakonski obavezan da pruži takvu pomoć, dok je eutanazija koju neposredno izvrši druga osoba i dalje nezakonita.
Ulrih Hegel, predsednik Nemačke fondacije za pomoć osobama sa depresijom i prevenciju samoubistava, kritikovao je ono što je opisao kao „ekstreman stav“ zemlje prema ovom pitanju. Upozorio je da se granica za donošenje takve odluke snižava kada potpomognuto samoubistvo postane uobičajena usluga, što dovodi do porasta tragičnih samoubistava koja su mogla biti sprečena.
Istraživač samoubistava Ute Levitcka sa Univerziteta Gete u Frankfurtu ponudila je drugačije objašnjenje, opisujući porast kao pojavu povezanu sa krizom. Prema njenim rečima, finansijske teškoće i neizvesnost mogu pojačati suicidalne misli kod ranjivih osoba, dok bi i društvene mreže mogle da doprinesu problemu.
Levitcka je takođe kritikovala ono što smatra nedovoljnim pristupom psihološkoj pomoći u Nemačkoj.
Nulta Tačka/RT
