Svet je 2024. godine zabeležio najveći broj oružanih sukoba u gotovo osam decenija, nadmašivši i rekordnu 2023, pokazala je norveška studija objavljena u sredu. Izveštaj ističe rizike povezane sa povlačenjem SAD iz međunarodnih angažmana.
Prošle godine registrovan je 61 oružani sukob u 36 zemalja, pri čemu su neke države imale po nekoliko sukoba istovremeno, navodi se u izveštaju Instituta za istraživanje mira u Oslu (Prio).
Za poređenje, 2023. godine bilo je 59 sukoba u 34 zemlje.
„Ovo nije samo skok — već strukturna promena“, izjavila je Siri Aas Rustad, glavna autorka izveštaja koji prati trendove oružanih sukoba u periodu od 1946. do 2024. godine.
„Danas je svet daleko nasilniji i fragmentiraniji nego pre deset godina“, dodala je ona.
🇫🇷 Francuska proglašava X sajtom za odrasle: Lična karta uskoro obavezna za pristup?https://t.co/5aTRH7k6qp
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 11, 2025
Afrika je ostala najrazoreniji kontinent sa 28 sukoba koji uključuju najmanje jednu državu, potom sledi Azija sa 17, Bliski istok sa 10, Evropa sa tri i Amerike sa dva.
Više od polovine ovih zemalja imalo je dva ili više sukoba.
Broj poginulih u sukobima ostao je na približno istom nivou kao i 2023, oko 129.000, što čini 2024. četvrtom najkrvavijom godinom od kraja Hladnog rata 1989. godine.
Najviše žrtava bilo je u ratovima u Ukrajini i Gazi, kao i u sukobima u regionu Tigrej u Etiopiji.
„Nije vreme za povlačenje svetskih sila iz međunarodnih angažmana“, upozorila je Rustad.
„Izolacionizam usred rastućeg globalnog nasilja bio bi duboka greška sa dugoročnim posledicama po ljudske živote“, istakla je, aludirajući na kampanju Donalda Trampa „Amerika na prvom mestu“.
Studija se zasniva na podacima Univerziteta u Upsali u Švedskoj.
