Broj zahteva za AZIL u Evropi skočio za skoro 30% od prošle godine – U pitanju su milioni migranata
Broj zahteva za azil zabeležen u EU, Norveškoj i Švajcarskoj porastao je za skoro jednu trećinu u odnosu na prošlu godinu, pošto blok ove godine očekuje preko milion zahteva.
Prema statistikama koje je objavila Agencija EU za azil (EUAA), 519.000 ljudi je od januara zatražilo azil u zoni EU+, koja uključuje Norvešku i Švajcarsku. Ovo predstavlja povećanje od 28 odsto u odnosu na isti vremenski period 2022. godine kada je zabeleženo 406.000 prijava.
Agencija sa sedištem na Malti je nastavila da predviđa da bi broj od milion tražilaca azila mogao biti premašen do kraja godine ako se nastave trenutni trendovi, u poređenju sa prošlom godinom sa 996.000 zahteva.
U prvoj polovini ove godine bilo je više prijava nego u prethodnih šest godina, međutim, i dalje se očekuje da će broj tražilaca azila ove godine biti manji od vrhova zabeleženih tokom Evropske migrantske krize kada je 2015. registrovano 1,4 miliona i 1,3 miliona. miliona u 2016.
UŽIVO! PRAVO IZ ZAGREBA U BEOGRAD STIŽE VODITELJ PODCASTA „BEZ DLAKE NA GLAVI“
Iako se mnogo govorilo o uticaju rata u Ukrajini na priliv azilanata u EU, veći deo kretanja izbeglica koje beže od rata sa Rusijom dogodio se prošle godine nakon invazije, a procenjuje se da je četiri miliona iz bivše sovjetske države koji trenutno boravi u Evropskoj uniji.
Ukrajinci do sada ove godine nisu ni probili prvih deset zemalja porekla za tražioce azila. Sirijci i Avganistanci predstavljaju najveću kohortu, sa 67.000 i 55.000 zahteva, respektivno, i predstavljaju 24 odsto svih slučajeva.
U međuvremenu, EUAA je zabeležila da su zabeležili „značajan porast prijava“ ljudi iz Venecuele, Kolumbije i u manjoj meri iz Perua, pri čemu ove tri južnoameričke zemlje predstavljaju 16 odsto prijava ove godine. Zatim slede Turska (7 odsto), Bangladeš (4 odsto) i Egipat, Gruzija i Maroko sa po tri odsto.
Najviše prijava od svih 27 zemalja članica i Norveške i Švajcarske u prvoj polovini godine sa 30 odsto, što je skoro duplo više od narednih zemalja, sa Španijom sa 17 odsto i Francuskom sa 16 odsto.
Povećanje broja zahteva za azil dolazi kada Brisel pokušava da nametne program preraspodele migranata u svojim državama članicama kako bi navodno pravednije podelio teret u celom bloku. One zemlje koje odbiju da se pridržavaju diktata suočiće se sa kaznama od 20.000 evra po svakoj ilegalici koju odbiju da prihvate.
Šemu su žestoko kritikovale konzervativne države poput Mađarske i Poljske, koje tvrde da su one efikasno zaštitile svoje granice dok su druge poput Nemačke otvorile svoje talasima migranata i stoga bi teret trebalo da padne na Berlin, a ne na Budimpeštu ili Varšavu.
Mađarska je direktno izjavila da će odbiti da plati kazne, a poljska vlada je spremna da ovu temu iznese pred narod na referendumu koji će se poklopiti sa predstojećim opštim izborima u oktobru.
Poljacima će biti postavljeno pitanje : „Da li podržavamo prijem hiljada ilegalnih imigranata sa Bliskog istoka i Afrike, u skladu sa mehanizmom prisilnog preseljenja koji je nametnula evropska birokratija?“
Referendum će verovatno poslužiti kao podsticaj konzervativnoj vladi premijera Mateuša Moravjeckog (PiS), koja je predstavljala jednog od najotpornijih branilaca nacionalnog suvereniteta i kontrole granica u EU.
