Brza demografska transformacija koja se dešava u Nemačkoj se možda najbolje vidi u Hamburgu, kako zbog veličine grada, tako i zbog radikalnog tempa masovne imigracije tamo. Sada, vođa grupe Alternativa za Nemačku (AfD) u hamburškom parlamentu, Dirk Nokeman, upozorava da grad pokazuje da Nemci postaju manjina u naciji.
„Brojke ne lažu: Nemci postaju manjina u svojoj zemlji, a u nekim delovima Nemci su nova manjina. Ovo nije divlja teorija zavere, već čista statistika“, rekao je Nokeman.
Političar AfD-a je to izjavio nakon izveštaja koji je u utorak objavio Državni zavod za statistiku. Podaci pokazuju da 40,4 odsto (790.000 ljudi) u Hamburgu ima migraciono poreklo. U okviru ove brojke, 20,7 odsto su stranci bez nemačkog državljanstva. Okrug Bilbruk ima najveći procenat stranaca sa 80,5 odsto, dok 88,1 odsto tamošnjeg stanovništva ima migraciono poreklo. Drugim rečima, u tom okrugu gotovo da i nema Nemaca.
Nokeman je naveo da su posledice masovnog priliva imigranata u Hamburg „nepogrešive: šokantna socijalna potrošnja i porast nasilnog kriminala“.
Kada se analiziraju podaci o mladima, trendovi su još dramatičniji. U Bilbruku, 98,2 odsto mlađih od 18 godina ima migrantsko poreklo, dok je u Hamburgu u celini to 57 odsto. Naime, u školama više od polovine učeničke populacije sada čine stranci koji imaju jezičku barijeru i kulturološke razlike i to je izazvalo pravi šok u nemačkim učionicama širom zemlje, ponekad rezultirajući nasiljem i opasnim okruženjima, ali češća pojava su jednostavno loši akademski rezultati.
Nokeman je citirao bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola, rekavši: „Kol je tada znao: ‘Multukulturalno društvo je iluzija intelektualaca.’” On je rekao da jaka država blagostanja, kakva se vidi u Nemačkoj, ne funkcioniše sa otvorenim granicama.
Hoćete realnu situaciju?! Cionističke-Anglo-Američke sile osovine trenutno su u direktnom ratu protiv SLOBODNOG SVETA https://t.co/EHDxJzSWt6
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 7, 2024
„Konačno nam je potrebna ofanziva deportacije i bezbedne granice“, rekao je on.
Iako nije tako dramatična kao u Hamburgu, ogromna demografska promena došla je u širu Nemačku. Trenutno, 26 odsto građana ima migraciono poreklo 2023. godine, dok su 15,2 odsto stranci koji nisu poreklom iz Nemačke.
Poznata kao Velika zamena, opisuje zamenu evropskih naroda u njihovoj domovini neevropskim strancima. U okviru francuske političke sfere, termin je mejnstrim i koriste ga intelektualci, akademici, političari, pa čak i čuveni autor Mišel Uelbek, koji je rekao: „Velika zamena, bio sam šokiran da se to zove teorija. To nije teorija, to je činjenica. Kada je u pitanju imigracija, niko ništa ne kontroliše, to je ceo problem. Evropu će ova kataklizma odneti.”
Podaci pokazuju da ovi stranci imaju dramatično višu stopu kriminala, koja ponekad dostiže i preko 40 procenata za određena teška krivična dela kao što su seksualni napad i ubistvo, iako čine samo 15 procenata stanovništva. Međutim, kada je reč o prebrojavanju onih sa migracionim poreklom, kao i stranaca, ova cifra može ići i do 75 odsto, kao što pokazuju podaci o grupnim silovanjima u državama poput Severne Rajne Vestfalije.
U nemačkom železničkom sistemu, stranci su odgovorni za skoro 50 odsto seksualnih napada u zemlji, podstičući krizu uznemiravanja žena u vreme kada vlada pokušava da promoviše javni prevoz kako bi smanjila emisiju ugljenika.
Međutim, oni koji kritikuju ove trendove suočavaju se sa krivičnim gonjenjem, a ponekad im se izriču strože kazne nego migrantima koji su vršili silovanja.
Ukupan novac potrošen na stanovanje i brigu o migrantima u 2023. iznosio je milijardu evra samo u Hamburgu. Ni to nije pokrilo sve troškove za migrante, jer školovanje, dnevni centri i zdravstvena zaštita nisu uračunati u tu cifru od milijardu evra. Država navodi su da se ne može izračunati ni iznos koji se troši na školovanje.
Od 2022. godine, vlasti u Hamburgu su od 2015. isplatile skoro pola milijarde evra za medicinsku negu migranata, prema parlamentarnom upitu poslaničke grupe Alternativa za Nemačku (AfD) u gradskom lokalnom parlamentu. Aleksandar Volf, portparol poslaničke grupe AfD, nazvao je tu cifru „ogromnom sumom koja dovodi u opasnost našu zajednicu solidarnosti“.
Otprilike 63 procenta svih izdataka za socijalnu pomoć ide strancima i onima sa migracionim poreklom. Međutim, na saveznom nivou, vlada je potrošila skoro 50 milijardi evra na imigrante i zaštitu granice 2023.
Nisu samo rashodi za socijalnu pomoć, već svakodnevna socijalna pitanja, uključujući otvorenu defekaciju, koja dovode do porasta tenzija u Hamburgu. Grad je takođe bio poprište masovnih prokalifatskih protesta radikalnih islamista koji žele da ukinu nemački ustavni poredak.
Uprkos ovim tekućim problemima, tradicionalno antiimigracione konzervativne stranke u Nemačkoj, AfD i Hrišćanski demokrati (CDU) jedva da dobijaju bilo kakvu podršku u Hamburgu, delom zbog tradicionalno jake levičarske kulture u gradu i činjenice da mnogi birači imaju migracionu pozadinu koja ih čini neprijateljskim prema takvim strankama.
Nulta Tačka/mediji
