BUĐENJE EVROPE! Narod širom kontinenta ustaje zbog POGUBNE POLITIKE Evropske Unije
Protesti protiv autodestruktivne politike Evropske unije čiji stanovnici trpe nestašice namirnica i energenata kao posledicu uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji šire se od prestonice do prestonice. Na ulicama Pariza, Berlina, Beča, Praga na desetine hiljada ljudi diglo je glas protiv ove pogubne politike.
Sociolog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Vladimir Vuletić ove proteste definiše kao borbu malog čoveka za pristojan život.
Zasićenje unitarističkom politikom koja nominalno funkcioniše po principu supsidijarnosti, a zapravo sve otvorenije i očiglednije primorava svoje članice na neretko antidržavne poteze izazvalo je reakciju koja se prelila na ulice evropskih gradova. Od nestašica i nastupajuće energetske krize, pa do otvorenih izjava da će zemlje EU pomagati Ukrajinu „po svaku cenu“ stvorila se kritična masa ljudi koji sve više okreću leđa „evropskoj ideji“ i okreću se sebi, svojim potrebama i svojim državama.
To je pre svega protest kojim se želi izvršiti pritisak na vladu da se tim ljudima koji pretežno spadaju u niži srednji sloj i radnički sloj obezbedi ono što su imali do sada – pristojan život. U meri u kojoj se to prepoznaje i povezuje sa ratom koji se vodi, onda je to i pritisak na vladu da oslobodi te države učešća u ratu, izjavio je Vuletić za Sputnjik.
Slede veliki UDARI- Zapad sprovodi VELIKI RESET kroz sadašnju KRIZU
Zaobilaženje suštine – bitka oko simbola
Iako je ovakva vrsta protesta novitet na evropskoj sceni koja je donedavno bila izrazito homogenizovana, a danas je „potresaju“ sve učestalije i rasprostranjenije pobede desničarskih partija na izborima, profesor Vuletić sumnja u dugoročan uspeh ove vrste protesta i pobunu smatra simboličnom, ali ne i presudnom. Razlog tome leži u prostoj raspodeli sile. Pobuna srednjeg radničkog sloja i njihovi vapaji za normalnim i pristojnim životom ne mogu parirati velikim zapadnim korporacijama i njihovoj težnji ka proširenju ka Istoku.
Tu je reč o pokušaju da se zapadni uticaj, uticaj velikih zapadnih korporacija prenese i da se Rusija vrati u periferno stanje u kojem je bila čak i pre socijalističke revolucije. To je najširi kontekst ali on nije tako očigledan i onda se zapravo vode bitke oko simbola. Plašim se da će te vlade iskoristiti i ovu vrstu protesta kao i nastupajuću energetsku krizu koju će svakako pratiti, između ostalog, i zatvaranje radnih mesta, da dodatno ojačaju, putem medijske kampanje, unutrašnje uverenje da je za tegobe tih ljudi kriva Rusija odnosno Putin.
Po ocenama stručnjaka još se pre trideset godina predviđala ekonomska stagnacija u koju će zapasti Stari kontinent, a Vuletić smatra da je aktuelni rat između Rusije i Ukrajine delimično isprovociran kako bi se taj problem ako ne rešio, onda bar zamaskirao.
Ne žele da ratuju sami protiv sebe
U Parizu su se vijorile francuske trobojke, a na „Nacionalnom skupu otpora“ dizali baneri na kojima je krupnim slovima bilo ispisano Resistance (Otpor). Na Vaclavskom trgu u Pragu hiljade ljudi bunilo se zbog „nesposobnosti vlade“, a u Beču je Savez sindikata Austrije organizovao masovne demonstracije. Ubedljivo je najgora situacija u Nemačkoj, koja se godinama unazad najviše oslanjala na ruske energente i saradnju sa Rusijom, a u kojoj skoro 60 odsto stanovništva ne podržava stav kabineta Olafa Šolca po pitanju rata u Ukrajini
Slede veliki UDARI- Zapad sprovodi VELIKI RESET kroz sadašnju KRIZU
Mobilizacija rusofobije
Ipak, zakasnelo nacionalno buđenje zapadnoevropskih zemalja prouzrokovano glađu, hladnoćom i srozavanjem životnog standarda neće ni najmanje uticati na uvek postojeću i u poslednje vreme izrazito podgrejanu rusofobiju koja još od vremena Napoleonovih ratova, pa reko Hitlerovih pokušaja služi zapadnim centrima moći kao alat za mobilizaciju i opravdavanje drang nach Osten-a odnosno proširenja Evrope preko Urala i rabljenja istočnih resursa.
Rusofobija se potpiruje uvek u trenucima kada postoji potreba da se mobiliše javno mnjenje za aktivnosti koje idu pre svega za tim da se Rusija kontroliše i vrati u periferno stanje kao i da se eksploatišu resursi kojima je Rusija bogata. Nemam mnogo iluzija kada je reč o tome da se rusofobija javlja kada dođete do sukoba i tada svi mehanizmi koji postoje u jednoj kulturi i državi su upregnuti da se stvori negativan odnos prema onima sa kojima ste u ratu, smatra Vuletić.
Glavni problem, po mišljenju profesora Vuletića, jeste upravo u neosvešćenosti mase koja u borbi za pristojan život ne uviđa jasno svoj položaj i ulogu koju igra u čitavoj priči.
Problem je u tome što ovo što se dešava u Evropi nije osvešćeno i ljudi ne pronalaze vezu između očekivanja od njih da daju podršku i da budu spremni da plate cenu za nešto što ide u korist velikim transnacionalnim korporacijama, zaključuje Vuletić.
Borba za pristojan i dostojanstven život pravo je svakog stanovnika uređene i demokratski razvijene zemlje. Ona će se sigurno nastaviti i proširiti po evropskim prestonicama, ali njen uspeh zavisiće od spremnosti njenih vinovnika da prepoznaju pravi uzrok problema.
