Budući premijer Holandije izazvao haos svojom izjavom: Sve Palestince treba preseliti u Jordan
Zemlju Jordan treba smatrati pravom nacionalnom domovinom za palestinski narod, smatra holandski desničarski političar Gert Vilders, koji je izazvao uzbunu nakon objavljivanja deklaracije na internetu.
U subotnjem postu na X-u, nekadašnjem Tviteru, desničarski populista koji je pobedio na izborima u Holandiji prošle nedelje dao je ove primedbe, podelivši članak Politico u kojem se opisuju arapske države koje osuđuju njegov „napor da se Palestinci presele u Jordan“.
Objava je izazvala široku kritiku i neodobravanje arapskih nacija.
Često upoređivan sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom zbog sličnosti u njegovoj ideologiji i karakteru, Vilders je u lokalnoj štampi dobio nadimak „holandski Donald Tramp“.
Pošto je godinama bio pod obezbeđenjem zbog svojih komentara o muslimanima, lider Slobodarske partije (PVV) poznat je po snažnoj podršci Izraelu, usklađujući svoje stavove sa desničarskim partijama koje su stekle istaknutost širom Evrope. Takođe je ukazao na jevrejsku državu kao na prvu liniju odbrane Zapada.
Jordan is Palestine!
Arab states condemn Wilders for push to relocate Palestinians to Jordan https://t.co/U6JjdOk0IK
— Geert Wilders (@geertwilderspvv) November 25, 2023
Vilders, koji je obećao da će postati sledeći holandski premijer, dugo je tvrdio da bi sukob između Palestinaca i Izraela mogao biti rešen priznavanjem Jordana kao palestinske države.
On je 2016. godine kritikovao tadašnjeg predsednika Baraka Obamu i državnog sekretara Džona Kerija, zahtevajući da „prestanu da vređaju Izrael zbog naselja“, jer je proglasio da „Judeja i Samarija pripadaju Izraelu“, a da je „Jordan = Palestina“.
He @BarackObama and @JohnKerry stop bashing Israel about settlements. Judea and Samaria belong to Israel.
Jordan = Palestine pic.twitter.com/KVKeZI775z
— Geert Wilders (@geertwilderspvv) December 28, 2016
Argument da je „Jordan Palestina“ je tema koja se ponavlja u raspravi o izraelsko-palestinskom sukobu i prvenstveno se zasniva na istorijskim, geografskim i političkim perspektivama.
Istorijski gledano, britanski mandat za Palestinu, uspostavljen nakon Prvog svetskog rata, prvobitno je uključivao teritoriju i savremenog Izraela i Jordana. Mandat je uključivao Balfurovu deklaraciju iz 1917. godine, koja je izrazila podršku Britanije za „nacionalni dom za jevrejski narod“ u Palestini.
Britanci su 1922. godine podelili mandat na dve administrativne oblasti: zapadno od reke Jordan, koja je postala jevrejski nacionalni dom (kasnije Izrael); i istočno od reke Jordan, koja je na kraju postala Hašemitska kraljevina Jordan. Oni na istočnoj obali, baš kao i Jevreji i Arapi na zapadnoj obali, smatrani su Palestincima, podložnim britanskoj kontroli i nosiocima palestinskih pasoša.
Godine 1946. Britanija je uspostavila Kraljevinu Transjordan, sa Abdulahom kao kraljem, efektivno pretvorivši značajan deo palestinskog mandata u arapsku naciju i ostavivši mnogo manji deo, uključujući Zapadnu obalu i Gazu, za jevrejsku državnost. Ovaj potez je označio značajan pomak u odnosu na nameru prvobitnog mandata da se stvori jevrejska domovina u Palestini.
Godine 1948. Jordan (tada Transjordan) je učestvovao u arapsko-izraelskom ratu 1948. godine. Posle rata, kralj Abdulah je anektirao Zapadnu obalu i istočni Jerusalim, preimenujući zemlju u Kraljevinu Jordan, a ne u „Palestinu“.
Više od decenije kasnije, 1964. godine, Arapska liga je održala samit u Jordanu i Hašemitska kraljevina Jordan je proizvela marku uključujući Jordan i Izrael, oba dela teritorije koju je smatrala delom Kraljevine Jordan.
Nakon što je Izrael ponovo zauzeo Jerusalim i zauzeo Zapadnu obalu u Šestodnevnom ratu 1967, jordanski kralj Husein je insistirao da je „Jordan Palestina, a Palestina Jordan“.
Demografski, Jordan ima značajno palestinsko stanovništvo, sa većinom Jordanaca etnički Palestinaca. Mnogi Palestinci su ili pobegli ili su proterani iz svojih domova tokom arapsko-izraelskog rata 1948. i šestodnevnog rata 1967. godine, i oni, zajedno sa svojim potomcima, od tada žive u Jordanu. Pored toga, većina je u potpunosti naturalizovana, što Jordan čini jedinom arapskom zemljom koja je u potpunosti integrisala palestinske izbeglice iz 1948. godine.
Zagovornici su tvrdili da pošto je Jordan pretežno palestinski, nema potrebe za dodatnom palestinskom državom na Zapadnoj obali i u Gazi i da bi integracija Palestinaca u Jordan mogla dovesti do stabilnije regionalne situacije, pošto je Jordan uspešno integrisao palestinske izbeglice.
Međutim, kralj Abdulah II, jordanski monarh, do sada je odlučno odbijao takve predloge, tvrdeći da je „Jordan Jordan“.
Vilders je u sredu ostvario „veliku pobedu“ na izborima u ubedljivoj pobedi koja se smatra jednim od najznačajnijih političkih preokreta koje zemlja poznaje od Drugog svetskog rata, i pozicionirajući njegovu stranku kao glavnu silu u holandskoj politici.
Pozdravljajući očiglednu pobedu, on je na društvenim mrežama podelio video kako slavi rezultate dok je proglašavao da je njegova stranka sada najjača snaga u zemlji.
Poznat po svom snažnom stavu protiv islama i imigracije, obećao je da će zaustaviti priliv tražilaca azila i predložio je referendum za Holandiju da napusti Evropsku uniju, slično britanskom Bregzitu.
Njegova pobeda, obeležena osvajanjem 37 od 150 mesta u parlamentu, odražava veliki zaokret u holandskom i evropskom javnom raspoloženju.
Vildersova pobeda, koja označava prelazak sa više od decenije vođstva pod premijerom Markom Ruteom, postavlja pitanja o potencijalnim savezima sa drugim desničarskim strankama u Holandiji.
Uprkos svim razlikama, desni centar će možda morati da sarađuje sa Vildersom kako bi sprečio prevlast levice ili nove izbore. Ovaj razvoj je deo šireg evropskog trenda gde populističke i desničarske stranke dobijaju na snazi protiv politike otvorenih granica.
