BUDUĆNOST DRUGAČIJIH UMOVA: SVET POSTAJE PREPUN NASMEJANIH ,,ZOMBIJA“ POSLUŠNIKA

Svi smo mi pomalo isti, po malo različiti, ali jedno je sigurno svi imamo svojih „buba“. Svi mi imamo drugačiji um, drugačije sagledavamo stavrnost. Drugačije pojmimo vreme, početak i kraj.

Kako znati da vas neko laže? Da li manipuliše sa vama? Verujem da među nama ima onih što su ubeđeni da vas ja baš sad lažem, iako to i nije istina!

Šta ćete kada vas uskoro okruže AI nasmejani bez i jedne greškice..milion unapred programiranih nasmejanih zombija.. oni neće imati ovakvih „bespotrebnih“ kvarova.

Zapamtite ti „kvarovi“ su ono što nas čini savršenim ljudskim bićem.

Šta ako ste vi, jedina osoba na svetu, koja može samostalno da razmišlja?

Nema načina da se sa sigurnošću sazna

Problem drugih umova svodi se na standardni epistemološki skepticizam, što znači reći da je jedan od onih, „Kako znamo?“ pitanja koja filozofi vole. U ovom slučaju moramo se zapitati kako to da znamo da drugi ljudi uopšte imaju misli ili umove.

Jedini način na koji znamo kakvo je određeno mentalno stanje je zato što ga i mi imamo. Znate šta je ljubav ili tuga jer ste ih iskusili. Potpuno smo upoznati sa samim sobom.

Pa ipak, tako ne znamo o mentalnim stanjima drugih ljudi. Za nas koji još nismo strip mutanti ili džedajski majstori, nemamo čarobno oko ili telepatsku sposobnost da čitamo tuđe misli. Umesto toga, ostaje nam da pokušamo zaključiti ili pretpostaviti tuđe misli. Najčešće to činimo svedočeći njihovom ponašanju, ali i putem izveštaja ili svedočenja. Pretpostavljamo, u normalnim okolnostima, da kad neko kaže: „Boli me grlo“, da oni zaista imaju bol (osim ako to nije baš onaj za koga znamo da laže, naravno.. samo ni tad nismo sigurni.).

Verujemo da kada neko objasni svoj izveštaj o mentalnom životu, on zaista doživljava taj mentalni život.

Znam te po analogiji

Problem je u tome što taj jaz između tuđih misli i našeg znanja o njima daje dovoljno prostora za tu podmuklu sumnju.

Prvo, ponašanje ponekad može biti notorno teško za čitanje i često dovodi u zabludu kao prikaz nečijeg mentalnog stanja. Izvan loših fotografija ili Looney Toons-a, malo ljudi dobije crvenu boju kad je ljut ili lije fontane suza kada je tužan. Drugo, koje osnove imamo za verovanje i u nečije ponašanje i u njihovo svedočenje?

Svi smo mi definitivno već lagali o svojim mentalnim stanjima (na primer, na pitanje: „O čemu razmišljaš?“, A vi odgovorite: „ništa.“)

Kakav dokaz imamo da drugi nisu česti lažovi? Zaista, samo moramo uključiti televizor da vidimo glumce ili animirane pse koji se pretvaraju da imaju mentalna stanja koja nemaju. Dakle, na koji način možemo razlikovati umnost i imitaciju uma? Ako imati um ponekad može biti šarada, nema načina da se kaže kada nije.

Jedan način na koji možemo tvrditi da poznajemo tuđi um je po analogiji. Ovo je metoda koja kaže: „Ako je X u ovom pogledu sličan Y, verovatno su slični i u drugim aspektima.“ Ovu metodu je preferirao britanski filozof John Stuart Mill u objašnjavanju drugih umova.

Dakle, sa obzirom na to da izgledate poput mene, ponašate se kao ja, govorite kao ja, imate mozak poput mene i tako dalje, velika je verovatnoća da i vi imate misli poput mene.

Ovaj argument može biti prilično uverljiv u utvrđivanju verovatnoće, ali malo je verovatno da će zadovoljiti tvrdoglavog skeptika.

Problem je u tome što su analogije jake ili slabe zavisno o njihovoj učestalosti. Na primer, znamo da su mnoge životinje sa dugim, oštrim zubima takođe mesožderi. Baš zbog toga, ako sretnemo nepoznatu životinju sa oštrim zubima, možemo zaključiti, po analogiji, da se oni hrane mesom.

Ipak, ne posedujemo ovoliko podataka za „umove“. Zapravo, imamo samo jedan uzorak, svoj. Stoga smo ostavljeni da preslikavamo iz jednog slučaja poznatih misli na svaku drugu osobu koju sretnemo. I zato često grešimo.

AI i problem drugih umova

Danas se problem drugih umova razmatra na novi i još teži način. Ono što se nekad brinulo samo za naučnu fantastiku i maštu sada se približava stvarnosti: veštačka inteligencija. Ako roboti ili veštačka inteligencija počnu oponašati naša ponašanja, na koji način ćemo ih razlikovati od čoveka.

Verujete li da je sve već spremno za implementaciju veštačke inteligencije? Možda lažem, možda ne. Ko to zna?

Na kraju svakog kraja, uvek se sve sazna!

Nulta Tačka/BigThink