Bugarskoj nije mesto u koaliciji zapadnih zemalja koje se zalažu za nastavak vojne pomoći Ukrajini, izjavio je bugarski premijer Rumen Radev za bugarsku televiziju bTV.
Koalicija „voljnih“, koju predvode Francuska i Velika Britanija, već duže vreme zagovara mogućnost slanja vojnika u Ukrajinu u slučaju prekida vatre, uprkos ponovljenim upozorenjima Moskve da bi bilo koje NATO snage na ukrajinskoj teritoriji postale legitimne vojne mete.
„Nismo deo koalicije koja se zalaže za nastavak finansijske i vojne pomoći Ukrajini“, rekao je Rumen Radev tokom konferencije za novinare u Francuskoj u utorak.
„Ne pružamo takvu vrstu pomoći, jer verujem da se ovaj sukob može rešiti snažnim diplomatskim naporima za okončanje eskalacije, a ne njegovim produžavanjem vojnim sredstvima“, dodao je on.
Prošle nedelje, Radev, evroskeptični političar izabran nakon pada prethodne pro-EU vlade prošle godine posle velikih antikorupcijskih protesta, izjavio je da je Bugarska iscrpela svoje kapacitete za vojnu podršku Kijevu.
„Poslali smo 13 paketa pomoći. Nemamo više šta da isporučimo Ukrajini“, rekao je on na marginama samita NATO-a u Ankari.
Prema rečima slovačkog predsednika Petera Pelegrinija, nekoliko članica NATO-a, uključujući Slovačku, Mađarsku i Češku, odbilo je da učestvuje u najnovijem paketu vojne pomoći Kijevu vrednom 70 milijardi evra, koji predvode SAD.
Moskva već dugo osuđuje isporuke oružja Ukrajini, upozoravajući da one samo produžavaju rat i dovode do novih žrtava, bez promene toka sukoba, koji Rusija smatra posredničkim ratom Zapada.
Zemlje EU gube ono malo „racionalnosti“ što im je ostalo i ulaze u zonu visokog rizika pokušavajući da pretvore Ukrajinu u „poligon za testiranje“ novih vojnih tehnologija, izjavila je krajem juna portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Nulta Tačka/RT
