CDC: Ponovljena vakcinacija protiv gripa povezana sa većim rizikom od infekcije
Nedavni preprint čiji su koautori istraživači američke mreže za efikasnost vakcine protiv gripa Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) otkriva da su ponovljene godišnje vakcine protiv gripa povezane sa povećanim rizikom od infekcije gripom.
Autori preprinta su se u početku pitali da li su vreme vakcinacije i infekcije gripom u prethodnim sezonama možda doprinele povećanju rizika od infekcije kod ponovljenih vakcinacija.
Međutim, zaključili su da ovi faktori „ne mogu u potpunosti da objasne povećan rizik od infekcije kod ponovljenih vakcinisanih u poređenju sa vakcinama koje se ne ponavljaju“.
Veća je verovatnoća da će se ponovljeni vakcinisani zaraziti jednom vrstom gripa
Studija je pratila pacijente koji su se pojavili sa respiratornim oboljenjima u jednoj od određenih klinika između 2011. i 2019. godine. Analizirano je preko 55.000 kliničkih poseta, a status vakcine je dalje ispitan.
Ponovljene vakcine, u poređenju sa vakcinama koje se ne ponavljaju, imale su 10 procenata povećan rizik od zaraze virusom gripa tipa A H3N2, ali ne i za varijante gripa tipa B i tipa A H1N1.
Oni koji su zaraženi gripom u prethodnim sezonama bili su zaštićeniji od infekcije ako je trenutna cirkulišuća varijanta bila istog podtipa.
Dok su ponovljene vakcine obično bile primljene oko nedelju dana ranije od onih koje se ne ponavljaju, a nevakcinisani koji su se zarazili prethodne sezone su imali tendenciju da se vakcinišu sledeće sezone, autori su otkrili da nijedan faktor nije značajno promenio procene o efektima ponavljanja vakcinacije.
Tekuća dilema
Povećan rizik od infekcije gripom među ponovljenim vakcinacijama je fenomen koji se često primećuje decenijama.
Već 1970-ih, studije su pokazale da je ponovljena vakcinacija protiv gripa povezana sa smanjenom zaštitom vakcinom.
Slično tome, kanadska studija iz 2015. pokazala je da je vakcina pružila 43 odsto zaštite među nevakcinisanim, dok su oni koji su vakcinisani prethodne sezone imali imunitet od -15 odsto, što znači da su bili u većem riziku od infekcije nego ranije.
Ovaj fenomen dugo je mučio istraživače.
Popularna teorija je koncept prvobitnog antigenskog greha, što znači da bez obzira na to sa kojim virusom se susrećemo, telo je zauvek pristrasno da reaguje na novije virusne sojeve na isti način na koji je reagovalo na početnu infekciju.
Procureli dokumenti Pfizera otkrivaju da su mRNA vakcine deo petogodišnjeg plana depopulacije https://t.co/mnzB0c9HbI
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 31, 2023
„Naš imuni sistem najsnažnije reaguje na virusne sojeve sa kojima smo se susreli u detinjstvu… Prema OAS teoriji [izvornog antigenskog greha], bez obzira na to koliko vakcina protiv gripa ili bustera protiv COVID-a primimo, naša tela će tvrdoglavo insistirati na izbacivanju umornih antitela protiv prošlog soja virusa“, napisao je imunolog Gabriel D. Viktora sa Univerziteta Rokfeler u članku.
Štaviše, pokazalo se da ponovljene vakcinacije protiv istog virusa smanjuju odgovor antitela.
Studija objavljena u časopisu Nature Communications otkrila je da su ljudi koji su vakcinisani istom formulacijom dve uzastopne godine razvili antitela koja su manje efikasna u vezivanju i čišćenju virusnih komponenti kada se inficiraju – uprkos tome što je soj virusa sličan između tih godina.
Druge studije su u suprotnosti sa ovim nalazima.
Autori studije iz 2022. objavljene u The Lancet Respiratory Medicine otkrili su da „iako vakcinacija u prethodnoj godini umanjuje efikasnost vakcine, vakcinacija u dve uzastopne godine pruža bolju zaštitu nego bez vakcinacije“.
Prema mnogim stručnjacima, prirodni imunitet dobijen infekcijom se generalno smatra efikasnijim od kratkoročnog imuniteta dobijenog vakcinama protiv gripa.
Nespecifični efekti vakcina
Biolog Alberto Rubio-Kasiljas sa Univerziteta u Gvadalahari rekao je The Epoch Times u mejlu da različite vakcine izazivaju različite nespecifične efekte.
„To jest, oni ne samo da sprečavaju bolest ciljanu vakcinom, već i smanjuju smrtnost od drugih infekcija. Vakcine očigledno treniraju imuni sistem na načine koji smanjuju ili povećavaju podložnost nepovezanim infekcijama“, rekao je on.
„Sve do sada ispitane žive atenuirane vakcine, uključujući BCG (Bacillus Calmette-Guerin), virus malih boginja i oralnu polio vakcinu (OPV), imaju blagotvorno nespecifično dejstvo… Naprotiv, nežive vakcine izazivaju negativne nespecifične efekte”.
Nasuprot tome, neke studije sugerišu da vakcinacije protiv gripa takođe mogu dati imunitet protiv respiratornih sincicijalnih virusa.
Većina odobrenih vakcina protiv gripa sada su nežive vakcine.
Žive vakcine imaju tendenciju da generišu duži i efikasniji imunitet. Međutim, one takođe imaju tendenciju da izazovu jače imunološke reakcije od kojih ljudi sa oslabljenim imunitetom ili oni sa hroničnim zdravstvenim problemima možda neće biti dovoljno zaštićeni.
