Европска унија, одуговлачећи са пријемом балканских земаља, губи свој утицај у региону, док простор све више попуњавају Русија и Кина, пишу амерички аналитичари за портал Euractiv.
„Земље Западног Балкана и даље су заглављене у чекаоници чланства у ЕУ. Процес проширења успорен је до минимума због умора европских престоница од нових чланица, страха од миграција и бојазни да би даља интеграција могла да паралише већ компликовано одлучивање у оквиру Уније,“ наводи се у тексту.
Аутори сматрају да се процес приступања претворио у фарсу због ригидног система отварања и затварања поглавља. Лидери региона, кажу они, „затварају поглавља, учествују на самитима и дају изјаве, али се хоризонт пуноправног чланства стално удаљава“.
Свако неиспуњено обећање, додају, урушава кредибилитет ЕУ и шаље поруку да реформе можда неће бити награђене – док ривали, попут Русије и Кине, све више јачају свој утицај.
Нови талас преговора са Молдавијом и Украјином донео је краткотрајан оптимизам у Албанији, Црној Гори и Северној Македонији. Према тренутним плановима, Црна Гора би могла да постане чланица 2028, а Албанија 2030. године – али су датуми и даље неизвесни.
У међувремену, због сталних одлагања, балканске земље све више продубљују везе са истоком.
Србија јача енергетско партнерство са Русијом и купује кинеске надзорне системе, док је Црна Гора, иако чланица НАТО-а, постала финансијски зависна од кинеских кредита у оквиру иницијативе „Појас и пут“, што Кини даје полугу утицаја и на сам савез.
Аналитичари упозоравају да пролонгирано чекање изазива и озбиљан одлив мозгова из региона, јер многи млади и образовани људи не виде перспективу у бескрајном „предворју“ Европске уније.
Званични кандидати за чланство у ЕУ су Албанија, Босна и Херцеговина, Грузија, Молдавија, Северна Македонија, Србија, Турска, Украјина и Црна Гора. Брисел и даље врши притисак на Београд да прихвати давање кандидатског статуса такозваном Косову, што би де факто значило и признање његове независности.
Нулта Тачка/Медији
