У свету који вреднује тренутно задовољство и брзе реакције, чекање у реду, одлагање награде или кратка пауза пре него што реагујемо на стрес – често делују као губљење времена.
Али, истраживање објављено у The Conversation оспорава тај утисак и показује да је чекање, заправо, корисно за самоконтролу, менталне функције и опште благостање.
Totalni haos: Ovo se zove rasturanje NATO propagande | Gunter Felinger | Mario Zna, EP. 361
Према налазима, прихватањем тренутака „чекања“ људи могу ојачати способност да одоле тренутним искушењима у корист дугорочних циљева.
Зашто чекање јача самоконтролу
Истраживачица Ајше Бурџин Башкурт са Универзитета Источни Лондон истиче да једноставност чекања – било пре јела, куповине или одговора на имејл – ствара кључни размак између импулса и реакције.
Самоконтрола, односно способност управљања мислима, емоцијама и понашањем, управо се тестира у тим тренуцима.
Одлагање одговора на провокативну поруку или одбијање нездраве хране током дијете јача ову вештину. Истраживања показују да и најкраћа пауза може „охладити“ импулс и помоћи човеку да донесе мудрију одлуку у складу са дугорочним циљевима.
Како различите културе виде чекање
Културни погледи на чекање значајно се разликују. Док га неке друштвене средине доживљавају као пасивност или губитак времена, друге га виде као снажан и преображавајући процес.
Рефлексивно чекање омогућава дубље промишљање, самоспознају и унутрашњу стабилност.
Истраживања психолога Тома Гиловића показују да људи много више уживају у ишчекивању догађаја него у очекивању материјалних добара – више радости доноси мисао о предстојећем путовању или концерту него ишчекивање новог телефона.
Како променити однос према чекању
Да бисмо заиста имали користи од чекања, потребно је да га свесно преобликујемо и препознамо као вредност.
Неколико једноставних начина може то олакшати:
- Уживање у ишчекивању: Замислите одмор или породично окупљање – сама помисао често доноси исто или чак веће задовољство од догађаја.
- Захвалност: Уместо фрустрације, тренутак чекања може постати прилика за осврт на оно што већ имамо.
- Бити присутан: Фокусирање на садашњи тренутак гради отпорност и смиреност.
- Смисленост: Чекање може постати прилика за предах, размишљање и унутрашње пуњење.
Оваква пракса не само да чини чекање подношљивијим, већ га претвара у процес личног развоја и емоционалне зрелости.
Практична примена
Било да је реч о чекању у саобраћају, у ординацији или док се шаље имејл – наш став према тим тренуцима директно утиче на психолошко здравље. Они који умеју да „искористе“ време чекања за саморегулацију и смиривање, често имају боље односе, доносе мудрије одлуке и осећају веће животно задовољство.
У школама и на радним местима, учење вредности паузе и рефлексије може помоћи у постављању дубљих личних и професионалних циљева. У психолошкој пракси, пак, „вођено чекање“ користи се као техника за јачање отпорности и контроле над емоцијама.
Чекање као пут ка испуњењу
Када научимо да гледамо на чекање не као на застој већ као на прилику, откривамо нешто много дубље: да мир, зрелост и срећа често долазе тек онда када престанемо да журимо.
У свету који све мери брзином, право достигнуће можда је у томе да умемо – да сачекамо.
Нулта Тачка/The Conversation
