Sve vesti Svet

Cela planeta je jedan veliki lonac a mi smo svi žabe koje se krčakaju u njemu

Cela planeta je jedan veliki lonac a mi smo svi žabe koje se krčakaju u njemu

Piše: Ugo Bardi 

Primio sam nekoliko komentara na svoj post ” Šangajska blokada: memetička analiza ” i mislim da su neki bili toliko zanimljivi da bi ih vredilo reprodukovati u punopravnoj objavi. Prvi komentar dolazi od anonimnog komentatora koji živi u Kini. Čini mi se verodostojnim, a i u skladu sa mojim tumačenjem.

U praksi, Kinezi nisu bili (i nisu) jedini koji su uslovljeni faktorima kao što je izbegavanje gubitka obraza.

Italijani su učinili isto tokom karantina 2020. i 2021. godine.

Čini se da postoji ogroman psihološki problem koji kada otkrijete da ste prevareni, ne želite to priznati. Nema velike razlike da li ste Kinez, Italijan ili druge nacionalnosti.

Sledi komentar “Mon Seul Desir” sa kojim se u potpunosti slažem. Toliko da sam ga koristio u sažetoj verziji za naslov ovog teksta.

Kada nešto izgleda ludo, najverovatnije da i to jeste.

Komentar na “Zaključavanje u Šangaju: Memetička analiza” od strane “Anonymous”

Ja sam u Šangaju. Živim ovde od 2007. Mogu da čitam/govorim kineski na visokom nivou. Takođe sam mnogo putovao po zemlji.

Postoji nešto što većina stranih analitičara ne shvata: kineski um („kolektivna podsvest“ ako želite).

Kineski um voli da se vidi u Borbi  (bez obzira na to kakva je Borba, da li te akcije daju opipljive rezultate ili ne, barem su odlične fotografije za medije).

Kineski um je poput košnice, slepo je poslušan, i obrušava se na “Neprijatelja” (bilo stvarnog ili imaginarnog)

Kineski um je pomalo detinjast, sigurno je tvrdoglav i neracionalan/logičan.

Kineski um je stalno pod ideološkom propagandom, svuda, svaki put, od detinjstva do smrti, od kuće do radnog mesta…

Kineski um nikada nije kriv, on uvek okrivljuje Drugog (a predmet krivice se stalno menja)

Kineski um mrzi da gubi lice (koje lice, niko ne zna) i mrzi da ga kritikuju (samo stavi to pod tepih)

Sećate li se gladi? Jednog dana se probude i odluče pobiti sve ptice (koje su jele bube koje su jele useve…)

Isti način razmišljanja.

Šangaj se oduvek smatrao “najcivilizovanijim” gradom u Kini. Šangaj se često naziva Le Paris de l'Orient, to je “međunarodni” grad prvog reda… verovatno najveći kineski grad u smislu otvorenosti, kvaliteta života i pristupa medicinskoj nezi.

Niko nije očekivao da će videti takav nivo ludila u Šangaju… u drugim delovima zemlje, da, ali ne ovde. Gledajući uslove u karantinskim centrima… Kontejneri bez vrata u polju, šatori postavljeni na autoputu, toaleti preplavljeni fekalijama… zoološki vrt na otvorenom.

Gotovo svakodnevno dolaze po pozitivne slučajeve u velikim autobusima i ambulantnim vozilima. Policija stalno patrolira ulicama, a mi ne možemo ni da kročimo na trotoar. Svaka zgrada koja je imala pozitivan slučaj je ili: zatvorena sa barijerama ILI ima 1-2 čoveka u šatoru koji nadgledaju 24/7 (zamislite svu potrebnu radnu snagu.) Trenutno u mom bloku ima 3-4 tih šatora. To je u osnovi ratni zakon.

Psihološki trošak je prilično visok. Neke komšije imaju psihičke slomove. Neki ljudi prskaju alkohol u vazduh dok odlaze da se testiraju… Pomislili biste da je kuga nad nama.

Neki ljudi su u grupnom ćaskanju dobijali poruke o “stranim špijunima” i “stranim medijima koji podstiču anti-kineske zavere”. Dobri trikovi za prebacivanje krivice.

U izolaciji sam od sredine marta, testiran sam 35 puta i izgubio sam oko 12 kilograma. Lokalna državna komuna nam je dala malo hrane, ali jedva dovoljno da preživimo.

Srećom, imali smo neke pripreme i mogli smo da naručimo hranu. Sada većini dostavljača nije dozvoljeno da dostavljaju na našu adresu. Možemo dobiti malo hrane, ali moramo biti maštoviti da bismo kreirali nove recepte (kuvani/slatki i kiseli/začinjeni/fermentisani kupus).

moj stav je:

To bi mogao biti test za nešto mnogo veće (npr. rat, energetska kriza) ili se istinski boje nemira ako mnogo starih ljudi umre. Kinezi imaju tendenciju da postanu emotivni i poslednja stvar sa kojom vlasti žele da se pozabave je rulja koja linčuje doktore na ulicama.

Da li žaba polako ključa u loncu?

Mislim da da.

Osim što je cela planeta lonac i svi smo žabe.

Objavio “Mon Seul Desir”

Mislim da ima previše pokušaja da se ponašanje i politike moćnih racionalizuju kao deo nekog zapanjujuće pametnog plana. Ako moćni rade nešto što izgleda neverovatno glupo, samodestruktivno i potpuno ludo, onda to je zato što šta god da rade JE zapravo neverovatno glupo, samodestruktivno i potpuno ludo.

Ne prihvatam mit da su oni na vlasti neobično pametni, informisani ili dalekovidi. Ovde u Kanadi svedočim glupostima naše dece-vladara u poslednjih nekoliko godina i zbrkanosti senilnog Brendona južno od granice, a ovo je vladavina na nivou Honorija i Arkadija i njihovi korumpirani sudovi su puni intriga. Što se Kine tiče, video sam izveštaj o Xijevom pojavljivanju pred Kongresom narodnih poslanika i zapitao sam se. Koliko poslanika koji mu aplaudiraju zapravo kuju zaveru protiv njega?

NultaTačka/ZeroHedge