Cene namirnica vrtoglavo skaču a ovaj proizvod je poskupeo za čak 83 odsto!
Očigledno da je globalna inflacija presudni faktor kada je u pitanju rast cena osnovnih životnih namirnica. Ovaj negativan trend prati zbivanja na globalnom nivou, a postoji veći broj faktora koji na to utiču, pa ćemo i izdvojiti neke od najznačajnijih. Među primarnim svakako treba izdvojiti krizu izazvanu Korona virusom, koja je umanjila proizvodnju zbog problema u lancu snabdevanja kao i broju redovnih i sezonskih radnika koji su morali da odsustvuju zbog infekcije. To je neposredno uzrokovalo rast cena energenata, čime je automatski porasla i cena proizvoda. Neki stručnjaci spekulišu da je kontrolisana monetarna politika Federalnih rezervi (FED-a), takođe dovela do tržišne turbulencije i inflatornih poremećaja.
Kako se navodi u istraživanju dnevnog lista „Danas„, u 2021. godini je u odnosu na 2020. najviše poskupelo povrće, i to za 55,4 odsto, dok je, gledano po proizvodima, ubedljivo najviše poskupeo krompir , za čak 83 odsto.
Cene žitarica su u istom periodu skočile za gotovo 40 odsto, a industrijskog bilja za 37,5 odsto. Pšenica je sada skuplja za 42,7, a kukuruz za 39,4 odsto. Ipak, ono što možda najviše bode oči, to je cena mesa, koje nam postaje sve nepristupačnije.
Prema rečima Gorana Radosavljevića, na globalnom nivou se desilo nekoliko velikih stvari koje su uticale na rast cena, a jedna od njih je rast tražnje, zbog bržeg izlaska iz pandemije, koji ponuda nije mogla da prati.Ekonomista Mihailo Gajić ističe da je pandemija na cene proizvoda uticala i tako što je prekinula prenos proizvoda preko granica, a prevoz je kasnije postao komplikovaniji i skuplji, piše Nova.rs.
Prema Radosavljevićevim rečima, još jedna sfera je veoma bitna – a to je sfera energetike, gde je došlo do naglog rasta cene energije, koji nije bio samo ekonomskog, već i političkog karaktera, što je direktno uticalo na cene hrane.
Prema njegovim rečima, u toku su pripreme za prolećnu setvu, a sve ono što njoj prethodi je poskupelo – đubrivo, a pre njega i gas, koji se koristi za dobijanje veštačkog i mineralnog đubriva. Istovremeno, poskupeo je najveći input – naftni derivati, što će se uvek preliti na cene proizvoda.
Plan o tri svetska rata otkriven u pismu vođe iluminata Aleberta Pajka
„Za sada se, na svu sreću, nije sve prelilo na rast cena u potrošnji, što ne znači da neće u narednom periodu ako cene inputa nastave da budu visoke, a one se trenutno ne smanjuju. Istovremeno se, svuda u svetu, ne smanjuje tražnja za ovim inputima“, kaže Radosavljević, dodajući da određene države koriste zamrzavanje cena kojim se sprečava da neke cene kratkoročno porastu.
Problem je, kako ističe sagovornik pomenutog portala, što naša država izuzetno sporo reaguje. Prema njegovim rečima, prošlogodišnja inflacija u Srbiji najviše je vođena rastom cena hrane i to se jasno vidi iz indeksa inflacije.
„Video sam da je guvernerka Narodne banke stidljivo rekla da ćemo još malo da se družimo sa inflacijom. Postavlja se pitanje šta to uopšte znači, s obzirom na to da je inflacija prisutna i ide krupnim koracima“, prokomentarisao je Radosavljević, dodavši da je veliki problem što većina stanovnika Srbije ima prosečna, ili čak primanja ispod proseka, te da oni više od 50 odsto svog dohotka troše na stanovanje i hranu, koja je poskupela dvocifreno.
Kako kaže, njihova lična inflacija je dvocifrena, nije 7,5 odsto.
„Mi smo istovremeno poljoprivredna zemlja, a uvozimo mnogo poljoprivrednih proizvoda, meni je to prosto neverovatno. I to utiče na cene, uvozni proizvodi su na kraju dana uvek skuplji“, kaže Radosavljević.
Kada je u pitanju zamrzavanje cena osnovnih namirnica, ekonomisti su predviđali da će ono uticati na povećanje onih proizvoda na čije cene nije stavljeno ograničenje – i upravo to se dogodilo.
„Proizvođači i trgovci su odlučili da optimizuju cene, po principu ‘ne mogu da podignem cenu ovoga, ali mogu nečeg drugog’. Kada su prošle godine globalno pojeftinile jahte, Džef Bezos je pri njenoj kupovini tu razliku osetio, ali mi sigurno nismo. Isto tako, neko ko želi da se hrani kvalitetnije, osetiće razliku sada“, objašnjava Radosavljević, ali dodaje da je bitno naglasiti da je država cene zamrznula onda kada su one već bile dovoljno visoke.
Kako Gajić objašnjava da uticaj imaju i državni programi pomoći, što se odnosi na monetarnu politiku centralnih banaka.“Dakle, sada s jedne strane imamo mnogo manje roba i usluga zbog pandemije, a u isto vreme imamo mnogo više novca koji tu smanjenu količinu dobara počinje da ‘juri’ i zato rastu cene velikog broja proizvoda“, kaže Gajić.
On dodaje da je bitno napomenuti da su se poljoprivrednici u Srbiji tokom prošle godine suočili sa sušom, te da je proizvodnja bila loša, a kada se smanji količina proizvedenog – stvara se pogodan teren za rast cena.
Postavlja se pitanje da li će se rast cena nastaviti, a Gajić kaže da je ovo pitanje od milion dolara.“Poslednjih nekoliko meseci je veliki broj ekonomista govorio kako je ovo prolazna inflacija koja će trajati samo par meseci, ali vidimo da se inflacija još uvek nije ‘smirila’ i vratila u predviđene okvire. Veći deo procena sada ide na to da će se inflacija nastaviti i u ovoj godini, sve do jeseni, kada će se vratiti na nivo na koji se cilja u Srbiji, 3 odsto, plus-minus 1,5 odsto“, objašnjava Gajić, dodajući da se može očekivati rast cena pojedinih proizvoda i u narednih nekoliko meseci.
