Centralna banka Belgije: Zelena agenda EU će dovesti do toga da će energija u Evropi koštati pet puta više nego u Americi
Evropski zakonodavci bi trebalo da obaveste javnost o ekonomskim troškovima „ozelenjavanja“ privrede koja će doći sa sličnim šokovima u snabdevanju kao u energetskoj krizi 1970-ih, rekao je ove nedelje šef belgijske centralne banke.
Pojavljujući se ove nedelje pred Evropskim parlamentom u Briselu, guverner Nacionalne banke Belgije Pjer Vunš pozvao je evrokrate da budu iskreni u pogledu negativnih posledica klimatske agende bloka kako ne bi morali da se suočavaju sa gnevom razočaranih birača kada saznaju da se obećanja o zelenom ekonomskom čudu ne ostvaruju.
„Ova tranzicija nas neće učiniti kolektivno bogatijima“, rekao je Vunš u komentarima koje prenosi POLITICO. „Trebalo bi da budemo iskreniji… nemojte namamiti ljude da misle da ozelenjavanje nosi pozitivne mogućnosti koje bi mogle povećati BDP i stvoriti milione dobro plaćenih poslova.
U oštrom predviđanju, šef centralne banke je upozorio da bi šeme ograničavanja cena ugljenika i veći troškovi navodno zelenijih oblika energije mogli dovesti do toga da evropske cene energije budu čak pet do osam puta skuplje nego u Sjedinjenim Državama gde je proizvodnja gasa iz škriljaca ublažila globalne šokove u snabdevanju na energetskom tržištu i nastoji da učini Ameriku jednim od najvećih proizvođača i izvoznika energije u decenijama koje dolaze.
Vunš je rekao da će, za razliku od Sjedinjenih Država, Evropa sa svojom zelenom agendom doživeti slične šokove cena na energetskom tržištu kao i naftne krize iz 1970-ih. On je tvrdio da evropski lideri treba da prestanu da poriču ovu realnost ako žele da zadrže kredibilitet kod svojih građana, upozoravajući da će „bez kredibiliteta prvi konkretni znaci problema koji se pojavljuju podstaći gnev i protest naroda“.
Belgijski ekonomista je takođe doveo u sumnju samu strategiju EU da olakša zelenu tranziciju, rekavši da jednostavno „ubacivanje ogromnih količina novca za probleme samo da bi se ublažili njihovi efekti nije rešenje“. On je tvrdio da bi Brisel umesto toga trebalo da se fokusira na smanjenje teškog regulatornog opterećenja koje je nametnuo industriji.
🇬🇷🏳️🌈 Grčki parlament usvojio zakon o istopolnim brakovima.
Grčka je tako postala prva Pravoslavna zemlja koja dozvoljava ovakve „brakove“ dok se sama Crkva protivila protiv ovakve odluke. pic.twitter.com/Uaz9unbaST
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 16, 2024
Prekomerna regulacija i zelena agenda biće ključno pitanje jer 400 miliona Evropljana izlazi na birališta u junu da bi odlučilo o sastavu sledećeg parlamenta EU.
Usred inflacije koja je rezultat problema u lancu snabdevanja izazvanih blokadom korona virusa i ratom u Ukrajini, pored tereta klimatskih ciljeva Brisela i neoliberalnih nacionalnih vlada, poljoprivrednici su ustali širom Evrope u znak protesta zbog njihove „zelene agende“ i besmislenih poreza.
Protesti, koji su doveli do toga da su evropske prestonice i kritična infrastruktura blokirane od strane hiljada farmera u svojim traktorima, dobili su široku podršku javnosti, kao i populističkih partija, koje tvrde da globalistička vizija elita u Briselu, Berlinu i Parizu već ima negativne ekonomske posledice.
Dok je EU napravila neke manje ustupke u pogledu klimatske agende Net Zero nakon što su farmeri protestovali na poslednjem briselskom samitu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u utorak tvrdila da bi blok trebalo da pojača zelenu agendu.
U govoru povodom 50. godišnjice stvaranja Međunarodne agencije za energiju, šef EU je rekao: „Biće potrebna ogromna ulaganja. Ne samo u kapacitetima za obnovljivu energiju, već u interkonektorima, u čistoj tehnologiji i naravno, kako je rečeno, u relevantnim lancima snabdevanja. Dakle, moraćemo da mobilišemo privatni sektor i trenutno radimo na intenziviranju našeg dijaloga sa njima.
Umesto da prihvati savet belgijskog centralnog bankara o obaveštavanju javnosti o troškovima, fon der Lajen je tvrdila da će zelena tranzicija „stvoriti novu ekonomiju obima. Oni će učiniti čistu energiju pristupačnijom i konkurentnijom po ceni, širom sveta, uključujući i globalni jug.”
