Cenzura 2.0: Brisel tuži pet članica EU zbog ignorisanja Zakona o digitalnim uslugama
Poljska, Češka, Španija, Kipar i Portugal nisu uspostavile nadzorna tela, nisu predvidele kazne, a sada ih čeka sud u Luksemburgu i moguće milionske globe.
Evropska komisija podnela je tužbu protiv pet članica EU pred Sudom pravde Evropske unije jer nisu pravilno primenile Zakon o digitalnim uslugama (DSA) – ključni zakon Unije koji reguliše ponašanje internet platformi.
Na optuženičkoj klupi našle su se Poljska, Češka, Španija, Kipar i Portugal. Komisija navodi da ove zemlje ili nisu imenovale nacionalnog koordinatora za digitalne usluge (DSC), ili nisu tim telima dale zakonske ovlašćenja da sprovode zakon.
Narod ovo mora da čuje, Ratni veterani ostaju uz decu do kraja | Nenad Stanić | Mario Zna, 328 UŽIVO
Dodatno, nijedna od ovih pet zemalja nije propisala kazne za kršenje DSA, iako su to bile dužne da učine do 17. februara 2024.
Posebno je istaknuto da Poljska uopšte nije ni imenovala koordinaciono telo, dok su ostale četiri zemlje to učinile – ali bez konkretne moći da zakon sprovedu u praksi.
Zakon o digitalnim uslugama, koji je stupio na snagu 2022. godine, obavezuje velike platforme i pretraživače da uklanjaju nelegalan sadržaj, štite privatnost korisnika i reaguju na bezbednosne rizike. Brisel ga predstavlja kao štit korisnika u digitalnoj eri, ali kritike stižu sa svih strana.
Kritike: Cenzura, teret za male i nadzor nad sadržajem
Kritičari tvrde da zakon podstiče platforme da prekomerno brišu sadržaj, gušeći slobodu govora; nameće ogromne troškove manjim platformama; i otvara vrata državnom nadzoru nad korisničkim podacima.
Indija i Pakistan u vatrenom okršaju: Obe strane obećavaju “odgovor” na napad dok svet strahuje od nuklearne eskalacije 🇮🇳🔥🇵🇰 https://t.co/99bt7miyTe
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 7, 2025
U SAD, predsednik Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma Džim Džordan izrazio je „ozbiljnu zabrinutost“ da DSA ugrožava slobodu govora čak i u Americi, stvarajući „globalni standard cenzure“. Ilon Mask je zakon nazvao birokratskim preterivanjem, dok je predsednik Donald Tramp kazne EU tehnološkim gigantima nazvao „oblikom oporezivanja“.
U Evropi, Maksimilijan Krah iz Alternative za Nemačku tvrdi da je cilj DSA „suzbijanje kreativnog i nekonvencionalnog mišljenja“, dok švedska evroposlanica Jesika Stegrud upozorava da borba protiv „štetnog sadržaja“ lako može prerasti u napad na slobodu govora.
Evropska komisija je već u aprilu i julu 2024. uputila formalna upozorenja ovim državama. Pošto nisu postupile u skladu sa zahtevima, Komisija je slučajeve prosledila najvišoj sudskoj instanci EU.
Ukoliko Sud pravde presudi protiv njih, zemlje bi mogle da se suoče sa velikim novčanim kaznama i obavezom hitnog sprovođenja zakona.
Nulta Tačka/mediji
