Italijanski regulator za komunikacije AGKOM kaznio je kompaniju Klaudfler sa 14,2 miliona evra nakon što je odbila da primeni blokade koje je naložila država nad svojim javnim DNS servisom.
Ovaj slučaj postao je jedan od najjasnijih primera u Evropi kako se nacionalni zahtevi za cenzuru sudaraju sa globalnom internet infrastrukturom.
Klaudflerov servis 1.1.1.1, koji se širom sveta koristi zbog privatnosti i brzog DNS pretraživanja, dobio je nalog da učestvuje u italijanskom antipiratskom sistemu poznatom kao Pirat Šild.
Program, pokrenut 2024. godine, zamišljen je da gotovo u realnom vremenu prekida pristup prenosima sportskih događaja i drugom zaštićenom sadržaju. U praksi, program se pokazao kao potpuni promašaj.
Kompanija je odbila da se povinuje. Klaudfler je naveo da je filtriranje DNS saobraćaja praktično nemoguće bez ozbiljne štete po ceo servis.
AGKOM je odbacio tu odbranu, tvrdeći da Klaudfler nije potpuno neutralan posrednik i da može da uvede tehnička ograničenja kada to želi.
Pirat Šild daje AGKOM-u ovlašćenje da u roku od 30 minuta, na zahtev nosilaca prava, naloži blokadu domena i IP adresa.
Zvaničnici sistem predstavljaju kao inovativno rešenje za pirateriju, ali njegova automatizovana struktura više puta je dovela do preteranih i pogrešnih blokada.
Legitimni sajtovi su greškom završavali na crnim listama, a mnogi od tih slučajeva odnosili su se na servise povezane preko Klaudflerove mreže.
Klaudfler je od početka dovodio u pitanje zakonitost i tačnost Pirat Šilda, upozoravajući da netransparentan dizajn sistema nema stvarnu kontrolu ni nadzor.
Uprkos tome, kompaniji je u februaru 2025. zvanično naloženo da se povinuje Odluci 49/25/KONS.
Direktiva je proširila obaveze blokiranja i na DNS i VPN provajdere, zahtevajući od njih da onemoguće razrešavanje domena označenih kao spornih.
Klaudfler je odbio da primeni nalog, navodeći da bi mešanje u DNS servis poremetilo milijarde upita dnevno i ozbiljno degradiralo uslugu za zakonite korisnike.
Kompanija je upozorila da bi takvo filtriranje imalo izuzetno negativan uticaj na kašnjenje i kvalitet usluge širom sveta.
AGKOM je ove argumente odbacio, nazivajući ih odbranom tipa preveliko da bi bilo blokirano. Regulator je zaključio da je Klaudfler prekršio zakonske obaveze i izrekao kaznu od 14.247.698 evra, što predstavlja jedan procenat globalnog prihoda kompanije. Italijanski zakon dozvoljava kazne i do dvostruko većeg iznosa.
Generalni direktor Klaudflera Metju Prins ocenio je da potez AGKOM-a prevazilazi spor oko autorskih prava. Naveo je da je kvazisudski organ u Italiji kaznio Klaudfler sa 17 miliona dolara jer nije pristao na šemu cenzure interneta.
Prema njegovim rečima, reč je o sistemskom pokušaju da se normalizuje državna kontrola sadržaja, van klasičnih sudskih mehanizama, što otvara ozbiljna pitanja odgovornosti i granica regulatorne moći.
Prins je posebno ukazao na operativne zahteve sistema, navodeći da je Klaudfleru dato samo 30 minuta da ukloni sa interneta bilo koji sajt koji bi, prema proceni netransparentne grupe medijskih elita, bio protiv njihovih interesa.
Naglasio je potpuni izostanak institucionalnih garancija: bez sudskog nadzora, bez prava na žalbu, bez transparentnosti.
Tehničke posledice bile su ključ njegovog upozorenja. Istakao je da bi primena zahteva značila ne samo uklanjanje korisnika, već i cenzurisanje DNS servisa 1.1.1.1, čime bi se rizikovao nestanak praktično bilo kog sajta na internetu.
AGKOM je svoju odluku opisao kao novu i proporcionalnu, navodeći da je posebno značajna zbog uloge koju Klaudfler ima u internet ekosistemu. Regulator tvrdi da se oko 70 odsto ciljanih piratskih sajtova oslanja na Klaudflerovu infrastrukturu i da je učešće kompanije ključno za uspeh nacionalnih mera.
Ponašanje AGKOM-a odražava regulatorni mentalitet koji daje prednost kontroli nad tehničkom realnošću.
Prisiljavanjem globalnog DNS operatera da sprovodi lokalne naloge za cenzuru, agencija pokazuje fundamentalno nerazumevanje načina na koji internet infrastruktura funkcioniše.
DNS servisi poput Klaudflerovog ne funkcionišu u okviru nacionalnih granica, a njihovo filtriranje može dovesti do fragmentisanog i neujednačenog pristupa mreži.
Takav pristup podriva pouzdanost i transparentnost i izlaže obične korisnike proizvoljnim prekidima usluge.
Umesto da se piraterija rešava uravnoteženim sprovođenjem zakona uz poštovanje prava, AGKOM se odlučio za grubu prinudu koja ugrožava neutralnost mreže i princip slobodnog pristupa informacijama.
Očekuje se da će Klaudfler uložiti žalbu na kaznu.
Kompanija je više puta naglasila da Pirat Šild nema adekvatan nadzor i da krši osnovna načela pravnog postupka.
Drugi globalni provajderi, poput Gugla i OpenDNS-a, pažljivo prate razvoj događaja, jer bi ishod mogao da odredi da li države mogu da primoraju DNS operatere da sprovode nacionalne zakone o blokadi.
AGKOM najavljuje dalje širenje programa. Od februara 2024. godine, prema navodima regulatora, blokirano je 65.000 domena i 14.000 IP adresa.
Ovaj slučaj predstavlja ozbiljno upozorenje. Ako nacionalni organ može da natera globalnog DNS provajdera da cenzuriše internet pretrage unutar svojih granica, taj presedan može ohrabriti druge da učine isto. Rizik je da alati namenjeni borbi protiv piraterije prerastu u mehanizme za ograničavanje pristupa zakonitim informacijama, uz postepeno urušavanje neutralnosti osnovne internet infrastrukture.
