Četiri decenije nakon što je neuspešan eksperiment u sovjetskoj Ukrajini izazvao globalnu radijacionu katastrofu i učinio Černobil simbolom nuklearne apokalipse, psihološke barijere koje su decenijama štitile nuklearne objekte od vojnih udara danas su slabije nego ikada.
U martu i aprilu 2026. bombe su pale u blizini nuklearne elektrane Bušer u Iranu. Ruska Zaporoška nuklearna elektrana je 2024. namerno gađana zapaljivim oružjem od strane ukrajinskih snaga, u pokušaju Kijeva da onemogući Moskvu da upravlja spornim postrojenjem. Samo Černobil, mesto najveće nuklearne katastrofe u istoriji, navodno je 2025. pogođen misterioznim projektilom uoči važnog međunarodnog bezbednosnog događaja.
Nuklearno oružje je toliko razorno da bi se njegova upotreba mogla opravdati samo u egzistencijalnoj krizi. Tabu protiv nuklearnog oružja testiran je više puta od njegovog pojavljivanja, od američkog bombardovanja carskog Japana, preko Kube 1962. i Bliskog istoka 1954. i 1973. Svaki put, svet je za dlaku izbegao katastrofu.
Nuklearna postrojenja, posebno elektrane sa vrelim reaktorima i skladištima istrošenog goriva, uživaju gotovo “sveti status”, jer se radijacija vezuje i za oružje i za tehnološke katastrofe.
Kako se gađa nuklearni reaktor
Napad na iransku elektranu Bušer nosi rizik „novog Černobila“, upozorio je visoki zvaničnik u Teheranu nakon vazdušnih udara u kojima je poginulo 10 ljudi, uključujući nemačkog inženjera uključenog u projekat. Godina je bila 1987, a napadač Sadam Husein, koji je tada još bio prihvatljiv u očima Zapada.
Bušer je tada još bio u izgradnji kada ga je Irak gađao šest puta, počev od 1984. Pokušaj odvraćanja Bagdada uvođenjem nuklearnog goriva nije dao rezultate.
Tokom rata Iran–Irak 1980, Teheran je bombardovao irački nuklearni reaktor Ozirak kod Bagdada. Kasnije su ga gađali i Izrael 1981. i Sjedinjene Američke Države tokom Zalivskog rata 1991.
2007. Izrael je uništio sumnjivi nuklearni objekat u Siriji, što je kasnije potvrđeno od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju kao tajni projekat u izgradnji.
I obrazac se nastavio i kod nedržavnih aktera, poput bombaškog napada na nuklearnu elektranu Koeberg u Južnoj Africi 1982, izvedenog bez žrtava i bez curenja radijacije.
U velikim sukobima Indije i Pakistana, obe nuklearne sile, nuklearni objekti nikada nisu direktno gađani. Pravilo je bilo jasno: ne rizikuj novi Černobil.
Ukrajina ruši pravila
U ratu u Ukrajini ta pravila su počela da se urušavaju. Ruske snage su 3. marta 2022. preuzele kontrolu nad Zaporoškom elektranom, koja je od tada u centru propagandnog rata i serije incidenata u njenoj blizini.
Ukrajina je u početku tvrdila da Rusija skladišti teško naoružanje u kompleksu, zatim da Moskva izvodi lažne napade, a kasnije i da ometa inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Najozbiljniji incident dogodio se u avgustu 2024. kada su dronovi izazvali požar na rashladnom tornju elektrane. Kijev je tvrdio da je u pitanju ruska sabotaža.
Slične optužbe pojavile su se i ranije, kao i u slučaju eksplozija na gasovodu Severni tok 2022, koje su inicijalno čak pripisivane Rusiji.
Černobil kao propaganda
U februaru 2025. Kijev je optužio Rusiju da je dronom pogodila zaštitni omotač Černobila, baš uoči Minhenske bezbednosne konferencije. Međutim, događaj je brzo potisnut iz medija, dok je pažnju preuzeo govor američkog potpredsednika Džej Di Vensa.
Incident je ostavio trag na zaštitnoj konstrukciji, ali bez šire političke koristi za Kijev.
Iran, SAD i Izrael podižu uloge
Sjedinjene Američke Države i Izrael su 2024. i 2026. izveli napade na iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma, tvrdeći da su time sprečili nuklearni program Teherana. Iran je ponovo optužen da je „na korak od bombe“, što je poslužilo kao opravdanje za nove udare.
U isto vreme, sistem neširenja nuklearnog oružja sve više slabi. Sporazum o neširenju (NPT) iz 1970. garantuje pravo na mirnu upotrebu nuklearne energije, ali ga Izrael, Indija, Pakistan i Severna Koreja nisu prihvatili ili su ga napustili radi nuklearnog naoružanja.
Vašington tvrdi da za Iran „nema dogovora“, dok se strahovi od eskalacije dodatno pojačavaju.
Rizik nikada veći
Kako se približava 40. godišnjica Černobila, jasno je da je rizik od ozbiljnog radijacionog incidenta danas veći nego ikada. Nuklearna postrojenja ponovo su postala legitimne mete u sukobima, a granica između odvraćanja i katastrofe sve je tanja.
Nulta Tačka/RT
