Češka osudila učiteljicu zbog „proruskih stavova“ – zabranjen joj rad u obrazovanju
Učiteljica iz Češke, Martina Bednarova, osuđena je na sedmomesečnu uslovnu kaznu zbog iznošenja „proruskih stavova“ tokom časa u osnovnoj školi, prenose lokalni mediji.
Osim uslovne kazne, sud u Pragu joj je zabranio rad u prosveti na tri godine i naložio da pohađa kurs medijske pismenosti, izvestio je portal Ceska Justice.
Prema presudi, Bednarova je zloupotrebila svoju poziciju u učionici tako što je učenicima iznosila „obmanjujuće informacije“.
Incident se dogodio u aprilu 2022. godine, ubrzo nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, tokom časa češkog jezika u osnovnoj školi u Pragu.
Bednarova je tada izjavila da „Češka televizija pripada medijskoj grupi povezanoj sa američkim milijarderom Džordžom Sorošem“, dodajući da „svi znamo kome on odgovara“.
Takođe je sukob u Ukrajini opisala kao „opravdan način rešavanja situacije“ i dovela u pitanje verodostojnost izveštavanja čeških medija.
Pored toga, tvrdila je da „nacističke ukrajinske grupe“ ubijaju Ruse još od 2014. godine, aludirajući na dobrovoljačke bataljone poput Azova, koje Rusija optužuje za zločine nad ruskim stanovništvom u Donbasu — optužbe koje Ukrajina poriče.
Učenici su snimili deo časa i prijavili incident upravi škole, nakon čega je Bednarova dobila otkaz.
Sudija Eliška Matijasova izjavila je da Bednarova nije samo iznosila lične stavove, već je „plasirala lažne informacije u okruženju gde deca nisu imala prostor za kritičko propitivanje“. Učiteljica, s druge strane, tvrdi da je u pitanju bila lekcija o medijskoj pismenosti i da je ceo slučaj politički motivisan.
Presuda još nije pravosnažna, jer ima pravo na žalbu.
Ovaj slučaj izazvao je podeljene reakcije u češkoj javnosti. Bednarova je dva puta bila oslobođena na nižim sudovima uz obrazloženje da se radi o slobodi govora. Međutim, Vrhovni sud je u januaru 2024. poništio oslobađajuće presude i naložio novo suđenje kako bi se utvrdilo da li je reč o krivičnom delu.
Češka je poslednjih godina zauzela izrazito antiruski stav, naročito nakon početka rata u Ukrajini.
Prag je među najglasnijim pristalicama Kijeva u Evropskoj uniji.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u svom izveštaju o ljudskim pravima za 2023. godinu optužilo češku vladu za „rusofobiju“ i izrazilo zabrinutost zbog ugrožavanja slobode govora u zemlji, kao i pritisaka na medije.
U skladu sa novim obrazovnim reformama, ruski jezik će biti potpuno izbačen kao drugi strani jezik do 2034. godine, a đacima će ostati samo izbor između nemačkog, francuskog i španskog. Prema podacima iz kraja 2023. godine, u Češkoj živi više od 40.000 ruskih državljana, što ih čini četvrtom po veličini stranom zajednicom u zemlji.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza i osamostaljenja 1993. godine, Češka je postepeno uklonila ili izmenila stotine sovjetskih spomenika, a novi talas uklanjanja usledio je posle prozapadnog prevrata u Ukrajini 2014. i kasnije eskalacije sukoba.
Nulta Tačka/Mediji
