Četbotovi kao cenzori: Kako EU planira da koristi veštačku inteligenciju za kontrolu na internetu

Neprofitna organizacija EU DisinfoLab sa sedištem u Briselu istražuje koliko su korisni i efikasni čet-botovi sa modelima velikih jezika (LLM) u unapređenju onlajn cenzure („moderacije“), posebno kada se to odnosi na „dezinformacije“.

Iako formalno nije deo EU, grupa je uključena u niz „projekata protiv dezinformacija“ koje finansira blok i daje preporuke svojim institucijama i zemljama članicama.

Čini se da je jedna od tih mogućih „preporuka u izradi“ pokušaj da se povećaju mogućnosti četbotova kao alata za cenzuru, dok se zakon EU o cenzuri, Zakon o digitalnim uslugama (DSA), pominje kao pravni okvir koji bi to omogućio.

Izveštaj DisinfoLab-a, „Uslovi usluge: upoređivanje politika dezinformacija u tekstualno generativnom AI četbot-u“, pozicionira svrhu istraživanja kao ispitivanje „politika dezinformacija“ koje se koriste u 11 vrhunskih četbotova za ćaskanje kako bi se utvrdilo da li čine dovoljno da izbegnu „zloupotrebu ili eksploataciju od strane zlonamernih aktera“.

Oslobađanje Srbije i Sveta idu u jednom koraku | Alek Kavčić | Mario Zna, 318 Uživo

Jedan od zaključaka je da trenutno nedostaju uslovi usluge koji se odnose na čet botove koje je EU DisinfoLab odabrao kada je u pitanju eksplicitna primena cenzure, i predviđa da će se „trenutno neadekvatni“ načini koje čet-botovi koriste za „moderiranje protiv dezinformacija“ samo pogoršati – ako, to jest, ostanu neregulisani.

Ovde dolazi DSA, sa izveštajem koji tvrdi da opšte odredbe zakona zahtevaju od onlajn platformi da uklone „nelegalni sadržaj ekspeditivno kada saznaju o njegovoj nezakonitosti“ – odgovornost koju platforme sada navodno zaobilaze izbegavajući uključivanje „provere činjenica“.

Evropa nije jedino mesto gde se razmatraju mogućnosti angažovanja četbota kao pešaka u „ratu protiv dezinformacija“. Skupština države Njujork sada nastoji da „četbote učini odgovornim“.

Rat protiv hrišćanstva: Engleski savet zabranjuje molitve u ime ‘inkluzivnosti’ ‼️🙏🏻 https://t.co/wdN7dgUR4D

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 6, 2025

Predstavljen je predlog (Zakon 025-A222) koji bi regulisao prostor tako što bi se kompanije koje stoje iza četbotova učinile odgovornim za nepružanje „tačnih informacija“.

Predlog zakona, koji je predstavio poslanik demokrata u Državnoj skupštini, takođe nastoji da se dodaju informacije definisane kao „materijalno obmanjujuće, netačne, kontradiktorne ili štetne“ na listu stvari za koje kompanijama ne bi bilo dozvoljeno da se odreknu odgovornosti.

A ove kategorije – već široke, postaju još otvorenije za tumačenje jer se u predloženom tekstu navodi da bi se operateri četbotova smatrali odgovornim ako te vrste informacija dovedu do finansijskog gubitka – ali i „druge vidljive štete“.

Nulta Tačka/InfoWars