Četiri decenije nekažnjivosti: Kako je industrija vakcina izbegla odgovornost, ugrožavajući živote dece
Zakon o nacionalnoj nadoknadi štete od vakcina za decu u Americi (National Childhood Vaccine Injury Act – NCVIA), donesen kasnih 1980-ih, stvoren je ne da bi zaštitio decu, već da bi oslobodio farmaceutsku industriju pravne i finansijske odgovornosti.
Iako se predstavlja kao zakon koji osigurava dostupnost vakcina, on je zapravo uspostavio sistem u kojem odgovornost za posledice vakcinacije pada isključivo na roditelje. Kritičari tvrde da je NCVIA stavio interese korporacija ispred zdravlja javnosti i prava roditelja.
Kako je industrija vakcina dobila pravni imunitet
Pre donošenja NCVIA zakona, farmaceutske kompanije suočavale su se sa brojnim tužbama zbog ozbiljnih nuspojava vakcina, posebno u vezi sa DTP vakcinom (difterija, tetanus, pertusis). Umesto da se reše osnovni problemi sigurnosti vakcina, Kongres je 1986. godine doneo zakon koji proizvođačima daje potpunu pravnu zaštitu. Oštećene porodice su preusmerene u Nacionalni program za nadoknadu štete od vakcina (VICP), birokratski sistem koji odbacuje skoro polovinu zahteva, ostavljajući na hiljade porodica bez pravde.
Glavni problemi zakona NCVIA
- Potpuna pravna zaštita za farmaceutske kompanije – Proizvođači vakcina ne mogu biti tuženi za nuspojave vakcina, bez obzira na posledice.
- Sistem nadoknade štete odbacuje većinu zahteva – Porodice se suočavaju sa složenim procedurama i teškim dokaznim kriterijumima.
- Javni fond umesto odgovornosti industrije – Kompenzacije se isplaćuju iz državnog fonda, finansiranog od strane poreskih obveznika, dok farmaceutske kompanije ne snose nikakve troškove.
- Nedostatak rigoroznih sigurnosnih testova – Većina vakcina nije podvrgnuta dugoročnim, placebo kontrolisanim ispitivanjima. Na primer, Sanofijeva IPOL polio vakcina odobrena je nakon samo trodnevnog praćenja nuspojava.
- Odsustvo transparentnosti i javne kontrole – Sistem VICP sprečava tužbe koje bi iznele podatke o štetnim efektima vakcina u javnost.
Zašto farmaceutska industrija ne snosi posledice?
Za razliku od drugih industrija, gde su proizvođači pravno odgovorni za nebezbedne proizvode, industrija vakcina uživa potpunu zaštitu. Ako automobil ili medicinski uređaj izazove ozbiljne povrede, proizvođač može biti tužen. Međutim, ako vakcina izazove napade, oštećenje mozga ili smrt, farmaceutske kompanije ne snose nikakvu odgovornost.
Da li je vreme za reformu zakona NCVIA?
Kritičari smatraju da je jedini način da se osigura odgovornost industrije vakcina vraćanje prava na individualne tužbe. Jedan od vodećih zagovornika reforme je Robert F. Kenedi Mlađi, koji se zalaže za uvođenje strožih sigurnosnih standarda i ukidanje pravnog imuniteta farmaceutskim kompanijama. Njegova inicijativa uključuje i zahtev da se vakcine testiraju na isti način kao i drugi farmaceutski proizvodi – kroz dugoročna, placebo kontrolisana istraživanja.
Prekid zaštite industrije, vraćanje odgovornosti
Zakon NCVIA iz 1986. godine bio je velika greška koja je omogućila farmaceutskim kompanijama da izbegnu odgovornost, dok su hiljade porodica ostale bez pravde. Ako se ne uspostavi pravna odgovornost, industrija vakcina će nastaviti da funkcioniše bez adekvatnih sigurnosnih standarda.
Vreme je za promenu – sigurnost dece mora biti ispred interesa farmaceutskih giganata.
Nulta Tačka/Mediji
