CIA ipak tragala za Hitlerom u Argentini – Objavljuju se tajni dosijei o nacistima (FOTO)

CIA dokumenti otkrivaju da je potraga za Adolfom Hitlerom u Južnoj Americi trajala deset godina nakon njegove navodne smrti, a sada se Argentina priprema da objavi poverljive dosijee o svim nacističkim beguncima.

Prema deklasifikovanim dokumentima CIA-e, američki agenti tragali su za Hitlerom širom Južne Amerike i godinama nakon što je svet verovao da je on izvršio samoubistvo.

U međuvremenu, Argentina najavljuje objavljivanje državnih dosijea o nacistima koji su se, bežeći od pravde, sklonili na njenoj teritoriji po završetku Drugog svetskog rata.

Hitler je, prema zvaničnoj istoriji, zajedno sa Evom Braun — s kojom se venčao dan ranije — izvršio samoubistvo 30. aprila 1945. godine u svom podzemnom bunkeru u Berlinu, dok su sovjetske trupe nadirale ka centru grada. Njihova tela su delimično spaljena i zakopana u plitkom krateru od bombe. Sovjetski vojnici su kasnije pronašli ostatke i identifikovali ih pomoću zubnih kartona, a prema dokumentima MI5, KGB je 1970. uništio telo, zadržavši samo deo vilice i lobanju.

Međutim, gotovo istovremeno sa vestima o Hitlerovoj smrti, počele su da kruže teorije da je on preživeo i pobegao pomoću nacističkih „pacovskih linija“.

CIA poseduje autopsijski izveštaj koji potvrđuje Hitlerovu smrt, ali drugi dokumenti svedoče o sumnjama terenskih agenata da je možda pobegao u Južnu Ameriku pod lažnim imenom. Jedan od dosijea iz oktobra 1945. navodi da su agenti američkog ratnog sekretarijata informisali FBI o mogućem Hitlerovom skrovištu u spa hotelu u La Faldi u Argentini. Vlasnica hotela i njena porodica bili su „oduševljeni Hitlerovi simpatizeri“ i donirali su novac nacističkoj partiji još 1920-ih preko ministra propagande Jozefa Gebelsa.

„Hitler nikada nije zaboravio tu podršku“, navodi se u dokumentima.

„Njeno prijateljstvo s Hitlerom postalo je toliko blisko da je ona sa članovima porodice boravila s njim u istom hotelu tokom godišnjih poseta Nemačkoj.“

Prema izveštaju, hotel je bio spreman da primi Hitlera ako bi mu zatrebao „siguran beg“.

U drugom dokumentu iz oktobra 1955. agent CIA pod šifrom „CIMELODY-3“ tvrdi da je preko poznanika došao do bivšeg SS vojnika Filipa Citroena, koji mu je „sa sigurnošću“ rekao da je Hitler živ i da se nalazi u Kolumbiji. Citroen je tvrdio da ga viđa svakog meseca i predao je fotografiju na kojoj je, navodno, sa Hitlerom na plaži u Tunjiji, Kolumbija. Hitler je navodno koristio ime Adolf Šritelmajer, a iz Kolumbije je prešao u Argentinu u januaru 1955.

Citroen je dodao da je, s obzirom na to da je prošlo deset godina od kraja rata, „saveznicima isteklo pravo“ da gone Hitlera za ratne zločine.

CIA je 4. novembra 1955. odobrila dodatnu istragu preko osobe kodnog imena „GIRELLA“, ali je kasnije zaključeno da bi istraga zahtevala „ogromne resurse s minimalnim izgledima za konkretne rezultate“. Zbog toga je operacija zatvorena, a nakon 1955. nema dodatnih dokumenata koji bi ukazivali da je potraga nastavljena.

Iako nema dokaza da je Hitler zaista preživeo i pobegao iz Evrope, istina je da su mnogi nacistički zločinci koristili „pacovske linije“ kako bi izbegli pravdu.

Poznato je da je izraelski Mosad 1960. godine u tajnosti uhapsio Adolfa Ajhmana u Argentini i odveo ga u Jerusalim, gde je osuđen na smrt. Ozloglašeni SS lekar Jozef Mengele, poznat kao „anđeo smrti“ zbog eksperimenata u Aušvicu, takođe je pobegao u Južnu Ameriku i preminuo 1979. u Brazilu.

Krajem prošlog meseca, argentinski ministar unutrašnjih poslova Giljermo Alberto Frankos najavio je da će država otvoriti sve dosijee o nacistima koji su nakon rata pronašli utočište u Argentini.

„Predsednik je naložio da svi relevantni dokumenti iz bilo koje državne institucije budu javno dostupni, jer nema razloga da ostanu poverljivi“, izjavio je Frankos za Buenos Aires Times.

Dosijei će sadržati informacije o finansijskim transakcijama, bankarskim računima i načinu na koji su „pacovske linije“ korišćene za bekstvo nacista.

Procene govore da je oko 10.000 nacista i fašističkih zločinaca izbeglo pravdu bežeći u Argentinu i druge latinoameričke zemlje nakon Drugog svetskog rata.

Nulta Tačka/New York Post