Stav Sve vesti

CJ HOPKINS: PATOLOGIZOVANI TOTALITARIZAM 101- ZAVRŠNA FAZA TRANSFORMACIJE DRUŠTVA U PATOLOŠKO TOTALITARNU DISTOPIJU

Završna faza transformacije društva u patološko-totalitarnu distopiju, u kojoj su obavezne injekcije genetske terapije i digitalni papiri o usklađenosti, sada je zvanično u toku.

Vlada “Novo normalne” Austrije je 19. novembra 2021. odredila da će od februara eksperimentalne injekcije mRNK biti obavezne za čitavu populaciju.

Ova uredba dolazi u toku zvaničnog progona „nevakcinisanih“ u Austriji, odnosno političkih disidenata i drugih savesnih osoba koje odbijaju da pređu na novu zvaničnu ideologiju i podvrgnu se nizu injekcija mRNA, navodno za borbu protiv virusa koji izaziva blage do umerene simptome slične gripu (ili bez simptoma bilo koje vrste) kod oko 95% inficiranih, a ukupna stopa smrtnosti od infekcije iznosi približno 0,1% do 0,5%.

Christchurch BHS student being investigated for running through girls school with a Nazi slogan on his chest | Stuff.co.nz

Austrija je samo vrh koplja Nove normale. Istaknuti novo-normalni fašisti u Nemačkoj, kao što su Der Führer iz Bavarske, Markus Söder i ministar propagande Karl Lauterbach, već pozivaju na allgemeine Impfpflicht (tj. „obaveznu vakcinaciju“), što nikoga ne bi trebalo da iznenadi. Nemci neće sedeti skrštenih ruku i pustiti Austrijance da ih javno nadmaše po fašizmu, zar ne?

Na kraju krajeva, oni moraju da održe reputaciju! Italija će verovatno biti sledeća da im se pridruži, osim ako ih Litvanija ili Australija ne savladaju.

Ali, ozbiljno, ovo je tek početak Zimske opsade o kojoj sam nedavno pisao. Čini se da je plan da se prvo normalizuje Evropa — generalno govoreći, Evropljani su najposlušniji, poštuju sve autoritete i nisu baš dobro naoružani — a zatim ga iskoriste kao polugu da nametnu novi patološki totalitarizam u SAD, Velikoj Britaniji, kao i u ostatku sveta.

Ne verujem da će ovaj plan uspeti. Uprkos najdužoj i najintenzivnijoj propagandnoj kampanji u istoriji propagande, ostaje nas dovoljno koji uporno odbijamo da prihvatimo „Novu normalu“ kao našu novu realnost.

I mnogi od nas su ljuti, izuzetno ljuti… borbeno, eksplozivno ljuti.

Mi nismo „kolebljivi u vezi sa vakcinom“ ili „anti-vax“ ili „teoretičari zavere koji negiraju Covid“. Mi smo milioni običnih ljudi iz radničke klase, ljudi sa principima, koji cene slobodu, koji nisu spremni da nežno idu u globalizovanu, patološko-totalitarnu noć. Više nas ne zanima da li naši bivši prijatelji i članovi porodice, koji su prešli u Novo Normalno razumeju šta je ovo.

Radimo.

Mi tačno razumemo šta je ovo. To je oblik totalitarizma u nastajanju, a mi nameravamo da ga ubijemo — ili barem kritično ranimo — pre nego što sazre u punog diva.

Sada, želim da budem potpuno jasan. Ne zagovaram niti odobravam nasilje. Ali to će se dogoditi. To se već dešava. Totalitarizam (čak i ova njegova „patologizovana” verzija) se nameće društvu i održava nasiljem.

Borba protiv totalitarizma neminovno povlači nasilje. To nije moja preferirana taktika u trenutnim okolnostima, ali je neizbežna sada kada smo došli do ove faze, i važno je da oni koji se bore u ovoj borbi prepoznaju da je nasilje prirodan odgovor na nasilje (i implicitnu pretnju nasiljem), koje protiv nas nameštaju vlasti Nove normale i mase koje su oni doveli u fanatično ludilo.

Takođe je važno (od suštinske važnosti, rekao bih) da se nasilje Nove normale učini vidljivim, odnosno da se ova borba uokviri u političkim terminima, a ne u pseudomedicinskim terminima koje propagira zvanični Covid narativ). Ovo nije akademski argument o postojanju, ozbiljnosti ili odgovoru na virus.

Ovo je borba za određivanje budućnosti naših društava.

Ovu činjenicu su globalno-kapitalističke vladajuće klase odlučne da prikriju. Uvođenje Nove normale neće uspeti ako se posmatra kao političko uređenje (tj. oblikom totalitarizma). Oslanja se na našu nesposobnost da ga vidimo kao ono što jeste. Dakle, krije sebe i nasilje koje čini unutar pseudomedicinskog zvaničnog narativa, čineći sebe imunim na političku opoziciju.

How North Korea became the world's longest-lasting totalitarian state | MPR News

Moramo mu poreći ovu perceptivnu redutu, ovo hermeneutičko skrovište. Moramo da ga nateramo da se pokaže kao ono što jeste, „patologizovani“ oblik totalitarizma. Da bismo to uradili, moramo da razumemo… njegovu unutrašnju logiku, i njegove snage i slabosti.

Patologizovani totalitarizam

Novu normalu opisujem kao „patologizovani totalitarizam“ i predviđam da obavezna „vakcinacija“ dolazi najmanje od maja 2020. (vidi, npr., Novi patološki totalitarizam). Koristim termin „totalitarizam“ namerno, ne radi efekta, već radi tačnosti. Nova normalnost je i dalje totalitarizam u nastajanju, ali je njegova suština nepogrešivo očigledna. Tu suštinu sam opisao u nedavnoj kolumni:

„Suština totalitarizma — bez obzira na to koje kostime i ideologiju nosi — jeste želja da se potpuno kontroliše društvo, svaki aspekt društva, svako individualno ponašanje i mišljenje. Svaki totalitarni sistem, bilo da je cela nacija, mali kult ili bilo koji drugi oblik društvenog tela, evoluira ka ovom nedostižnom cilju… totalnoj ideološkoj transformaciji i kontroli svakog pojedinačnog elementa društva…

Ova fanatična težnja za potpunom kontrolom, apsolutnom ideološkom uniformnošću i eliminacija svih neslaganja, je ono što totalitarizam čini totalitarizmom.”

U oktobru 2020. objavio sam The Covidian Cult, koji je od tada prerastao u seriju eseja koji ispituju novo-normalni (tj. patološki) totalitarizam kao „veliki kult na društvenom nivou“. Ova analogija važi za sve oblike totalitarizma, a posebno za novi normalni totalitarizam, jer je to prvi globalni oblik totalitarizma u istoriji, i stoga:

„Paradigma kult/kulture je izokrenuta. Umesto da kult postoji kao ostrvo unutar dominantne kulture, kult je postao dominantna kultura, a mi koji se nismo pridružili kultu postali smo izolovana ostrva unutar nje.”

U The Covidian Cult (Deo III), primetio sam:

„Da bismo se suprotstavili ovom novom obliku totalitarizma, moramo razumeti kako on i podseća i razlikuje se od ranijih totalitarnih sistema. Sličnosti su prilično očigledne — tj. suspenzija ustavnih prava, vlade koje vladaju dekretima, zvanična propaganda, javni rituali lojalnosti, zabrana političke opozicije, cenzure, društvene sagregacije, kriminalnih odreda koji terorišu javnost, i tako dalje — ali razlike nisu tako očigledne.

I opisao sam kako se novi normalni totalitarizam fundamentalno razlikuje od totalitarizma 20. veka u smislu svoje ideologije, ili naizgled njenog nedostatka.

„Dok je totalitarizam 20. veka bio manje-više nacionalni i otvoreno politički, totalitarizam, ovaj Nove normale je nadnacionalan, a njegova ideologija je mnogo suptilnija. Nova normala nije nacizam ili staljinizam. To je globalno-kapitalistički totalitarizam, a globalni kapitalizam nema ideologiju, tehnički, ili, bolje rečeno, njegova ideologija je „stvarnost“.

Ali najznačajnija razlika između totalitarizma 20. veka i ovog globalnog totalitarizma u nastajanju je u tome kako novi normalni totalitarizam „patologizuje” svoju političku prirodu, efektivno čineći sebe nevidljivim, a samim tim i imunim na političku opoziciju.

Dok je totalitarizam 20. veka svoju politiku nosio na rukavu, novi normalni totalitarizam se predstavlja kao neideološka (tj. suprapolitička) reakcija na globalnu vanrednu situaciju u javnom zdravlju.

I, samim tim, njegove klasične totalitarne karakteristike — npr. ukidanje osnovnih prava i sloboda, centralizacija vlasti, vladavina dekretima, opresivni rad policije nad stanovništvom, demonizacija i progon podklase „žrtvenog jarca“, cenzura, propaganda itd. nisu skriveni, jer ih je nemoguće sakriti, već su rekontekstualizovani u patologizovanom zvaničnom narativu.

Untermenschen postaju „nevakcinisani“. Igle za kukasti krst postaju maske medicinskog izgleda. Arijevske lične karte postaju „propusnice za vakcinaciju“. Neosporno besmislena društvena ograničenja i obavezni rituali javne poslušnosti postaju „zaključavanja“, „socijalno distanciranje“ itd. Svet je ujedinjen u gebelsovskom totalnom ratu, ne protiv spoljnog neprijatelja (tj. rasnog ili političkog neprijatelja), već protiv unutrašnjeg, patološkog neprijatelja.

Ovaj patologizovani zvanični narativ moćniji je (i podmukliji) od bilo koje ideologije, jer funkcioniše, ne kao sistem verovanja ili etos, već kao objektivna „stvarnost“. Ne možete se raspravljati ili suprotstavljati „stvarnosti“. „Stvarnost“ nema političkih protivnika. Oni koji osporavaju „stvarnost“ su „ludi“, tj. „teoretičari zavere“, „anti-vakseri“, „negatori Covida“, „ekstremisti“ itd. istovremeno nam oduzima politički legitimitet i projektuje na nas sopstveno nasilje.

Totalitarizam 20. veka takođe je za svoje nasilje okrivio svoje žrtvene jarce (tj. Jevreje, socijaliste, kontrarevolucionare, itd.), ali nije pokušao da izbriše svoje nasilje. Naprotiv, to je otvoreno pokazivalo, da bi terorisalo mase. Novi normalni totalitarizam to ne može. To ne može biti otvoreno totalitarno, jer su kapitalizam i totalitarizam ideološki kontradiktorni.

Globalno-kapitalistička ideologija neće funkcionisati kao zvanična ideologija u otvoreno totalitarnom društvu.

To zahteva simulaciju „demokratije“, ili barem simulaciju tržišne „slobode“.

Društvo može biti izrazito autoritarno, ali, da bi funkcionisalo u globalno-kapitalističkom sistemu, mora omogućiti svojim ljudima osnovnu „slobodu“ koju kapitalizam nudi svim potrošačima, pravo/obavezu da učestvuju na tržištu, da poseduju i razmenjuju robu. , itd.

Ova „sloboda“ može biti uslovna ili krajnje ograničena, ali mora postojati u određenom stepenu.

Saudijska Arabija i Kina su dva primera otvoreno autoritarnih GloboCap društava koja ipak nisu potpuno totalitarna, jer ne mogu biti i ostati deo sistema. Njihove oglašene zvanične ideologije (tj. islamski fundamentalizam i komunizam) u osnovi funkcionišu kao površni slojevi na fundamentalnoj globalno-kapitalističkoj ideologiji koja diktira „stvarnost“ u kojoj svi žive.

Ove ideologije „preklapanja“ nisu lažne, ali kada dođu u sukob sa globalno-kapitalističkom ideologijom, pogodite koja ideologija pobeđuje.

Poenta je da se novi normalni totalitarizam — i bilo koji globalno-kapitalistički oblik totalitarizma — ne može prikazati kao totalitarizam, pa čak ni autoritarizam.

Ne može da prizna svoju političku prirodu.

Da bi postojao, ne sme postojati. Iznad svega, mora da izbriše svoje nasilje (nasilje na koje se na kraju svodi sva politika) i da nam se čini kao suštinski blagotvoran odgovor na legitimnu „globalnu zdravstvenu krizu“ (i „krizu klimatskih promena“ i „krizu rasizma“. “, i koje god druge „globalne krize” GloboCap misli da će terorizovati mase u bezumnu histeriju koja prati red).

Ova patologizacija totalitarizma — i političkog/ideološkog sukoba u koji smo bili uključeni u poslednjih 20 meseci — je najznačajnija razlika između totalitarizma Novog normalnog i totalitarizma 20. veka. Ceo globalno-kapitalistički aparat (tj. korporacije, vlade, nadnacionalni entiteti, korporativni i državni mediji, akademska zajednica, itd.) je stavljen u službu da bi se postigao ovaj cilj.

Moramo da se pomirimo sa ovom činjenicom. Radimo. Ne New Normals. Us.

GloboCap je na ivici da prepravi društvo u nasmejanu patološko-totalitarnu distopiju gde mogu da zahtevaju eksperimentalne genetske „terapije“ i bilo koju drugu vrstu „terapije“ koju žele, i da nas primoraju da pokažemo naše „isprave o usklađenosti“ o najosnovnijim aspektima života. Ovo preoblikovanje društva je nasilno. Izvodi se nasilno, uz nasilje i uvek prisutnu pretnju nasiljem. Moramo da se suočimo sa tim i da se ponašamo u skladu sa tim.

Ovde u Novoj Normalnoj Nemačkoj, ako pokušate da odete u kupovinu bez medicinske maske, naoružana policija će vas ukloniti iz prostorija (a ovo govorim iz ličnog iskustva).

U New Normal Australia, ako odete u sinagogu, mediji će biti upozoreni i policija će vas okružiti.

U Nemačkoj, Australiji, Francuskoj, Italiji, Holandiji, Belgiji i mnogim drugim zemljama, ako iskoristite svoje pravo na okupljanje i protest, policija će vas ispucati vodenim topovima, pucati gumenim mecima (a ponekad i pravim mecima) , prskati toksične agense u oči i generalno samo izbaciti bes iz sebe.

I tako dalje. Oni od nas koji se bore za svoja prava i koji se suprotstavljaju ovom patološkom totalitarizmu suviše su upoznati sa realnošću njegovog nasilja i mržnjom koju je raspirio u masama Nove normale.

Mi to doživljavamo svakodnevno. Osećamo to svaki put kada smo primorani da nosimo masku, kada neki zvaničnik (ili konobar) zahteva da vidi naše „papire“. Osećamo to kada nam preti naša vlada, kada nas gase i demonizuju mediji, lekari, poznate ličnosti, slučajni stranci i naše kolege, prijatelji i članovi porodice.

Prepoznajemo pogled u njihovim očima. Pamtimo odakle dolazi i čemu vodi.

To nije samo neznanje, masovna histerija, zbunjenost, ili preterana reakcija, ili strah… ili, OK, da, sve su to, već je to i totalitarizam iz udžbenika (bez obzira na novi patološki obrt). Totalitarizam 101.

Gledajte mu u oči i postupite u skladu sa tim.

NultaTačka/ZeroHedge