CNN počeo da piše koliko je sve loše postalo za Ukrajinu
Ukrajinske oružane snage su usred sveobuhvatnih kriza uzrokovanih neuspešnom kontraofanzivom, politike prisilne regrutacije i greške Zelenskog u Kursku, koje dovode do još više dezerterstva, poraza i na kraju više očaja.
Si-En-En je izveo redak čin novinarske službe sa svojim detaljnim izveštajem o tome kako se „Oružano nadjačana i brojčano nadjačana ukrajinska vojska bori sa niskim moralom i dezerterstvom”. Iskreno opisuje brojne probleme koji pogađaju ukrajinske oružane snage (UAF) u ovom ključnom trenutku sukoba, dok one nastavljaju da zauzimaju deo Kurska, ali i dalje gube tlo u Donbasu. Njihova priča počinje predstavljanjem komandanta bataljona koji je izgubio većinu od oko 800 ljudi pod svojom kontrolom.
Ovo više nije moglo da se izdrži i tako je prebačen na udoban vojni administrativni posao u Kijevu. On i još petorica sa kojima je CNN razgovarao tokom istraživanja njihovog izveštaja obavestili su ih da „dezertiranje i neposlušnost postaju široko rasprostranjen problem, posebno među novoregrutovanim vojnicima“.
Po rečima jednog komandanta, „Ne napuštaju svi mobilisani vojnici svoje položaje, ali većina je… Oni ili napuštaju svoje položaje, odbijaju da idu u borbu, ili pokušavaju da nađu način da napuste vojsku.”
Čitalac je zatim obavešten da su ove trupe prisilno regrutovane, čime se dodaje kontekst zašto su dezertirale, ali su takođe tvrdili da su problemi sa moralom počeli da zaražavaju redove oružanih snaga tokom nerešenog ćorsokaka zbog veće američke pomoći Ukrajini. Iako je to verovatno igralo ulogu, CNN upadljivo izostavlja da pomene neuspelu protivofanzivu prošlog leta, koja je dokazala da Ukrajina nije u stanju da ponovo osvoji svoje izgubljene teritorije uprkos svojoj retorici i pomoći koju je do tog trenutka dobijala.
Šolc se sprema da saopšti teške vesti Zelenskom – Omaleni “komičar” će morati da se odrekne teritorije https://t.co/vU2hSnRhca
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 9, 2024
Idući dalje nakon što su razjašnjeni pravi razlozi za pad morala UAF-a u protekloj godini, dronovi su učinili bojno polje nepodnošljivijim nego ranije, a količina vremena između rotacija je porasla pošto neke trupe jednostavno ne mogu da napuste svoje položaje a da ne rizikuju svoje živote. CNN je zatim dodao da su „samo u prva četiri meseca 2024. godine tužioci pokrenuli krivične postupke protiv skoro 19.000 vojnika koji su ili napustili svoja mesta ili dezertirali“.
Takođe su priznali da je „To je zapanjujući i – najverovatnije – nepotpun broj. Nekoliko komandanata je izjavilo za CNN da mnogi oficiri neće prijaviti dezerterstvo i neovlašćena odsustva, nadajući se da će umesto toga ubediti trupe da se dobrovoljno vrate, bez suočavanja sa kaznom. Ovaj pristup je postao toliko uobičajen da je Ukrajina promenila zakon kako bi dekriminalizovala dezerterstvo i odsustvo bez odsustva, ako je počinjeno po prvi put.
Predstojeća bitka kod Pokrovska, koja bi mogla da promeni igru Rusije na frontu u Donbasu, rizikuje da se pretvori u potpunu katastrofu za UAF, jer „neki komandanti procenjuju da na svakog Ukrajinca dolazi po 10 ruskih vojnika“. Jednako alarmantna je i tvrdnja jednog oficira da „bilo je čak i slučajeva da vojnici nisu otkrili potpunu sliku bojnog polja drugim jedinicama iz straha da bi to loše izgledalo“. Problemi u komunikaciji takođe su navodno prisutni između različitih jedinica Kijeva.
Kurski front možda nije služio svojoj političkoj svrsi podizanja morala među UAF za razliku od onoga što je Zelenski tvrdio. Si-En-En je citirao neke komadante koji nisu bili sigurni u koju strategiju je uključena, postavljajući pitanje zašto su premešteni sa odbrane Pokrovska u invaziju na Rusiju kada front Donbasa doživljava takve poteškoće kao što je već objavljeno. Članak se zatim završava tako što stručnjak za psihološku podršku izjavljuje da više neće biti emocionalno vezan ni za koga.
Razmišljajući o iznenađujuće kritičnom izveštaju CNN-a, jasno je da je UAF usred konvergentnih kriza izazvanih neuspešnom kontraofanzivom, politikom prisilne regrutacije i greškom Zelenskog u Kursku, koji dovode do još više dezerterstva, poraza i na kraju više očaja. U takvim okolnostima, Ukrajina može ili da ostane na kursu tako što će ostati u Kursku na račun gubitka pozicije u Donbasu, da se povuče iz Kurska da bi pomogla u zadržavanju Donbasa, ili da asimetrično eskalira.
Prva dva scenarija su sama po sebi razumljiva, dok bi se poslednji mogao odnositi na širenje sukoba na druge ruske regione, Belorusiju i/ili otcepljeni region Moldavije Pridnjestrovlje, ozbiljno oštećenje ruskih nuklearnih elektrana iz očaja da izazovu nuklearni odgovor, i/ili ubistvo čelnika Rusije. Ostalo je još samo nekoliko meseci pre nego što zima može da ometa borbena dejstva na obe strane, nakon čega će se status kvo zadržati do proleća, kada bi jedna ili obe strane mogle da pređu u ofanzivu.
Ova vremenska linija dodaje hitnost predstojećoj bici kod Pokrovska, koga Rusija želi da dobije što je pre moguće kako bi se progurala kroz polja iza, zauzela još teritorije, ugrozila aglomeraciju Kramatorsk-Slavjansk sa juga i eventualno pripremila potez na grad Zaporožje sa severoistoka. Ako Ukrajina izdrži sledeću godinu, onda bi mogla imati više vremena da izgradi više odbrane izvan Pokrovska, smanjujući na taj način tempo ruskog napredovanja ako tamo dođu prvi.
Čak i ako se Ukrajina tamo održi najmanje nekoliko meseci ili možda čak pola godine duže, problemi koji se dotiču u CNN-ovom članku će se verovatno samo pogoršati s obzirom na to kako će prisilno regrutovane trupe biti bačene u ono što bi do tada moglo postati sledeći zloglasni mlin za meso. Moral će verovatno nastaviti da opada dok bi prebezi mogli da porastu, što bi moglo da se kombinuje da osakati UAF i stvori otvor za Rusiju u Pokrovsku ili negde drugde duž fronta.
Idealno rešenje za Kijev bi bilo postizanje prekida vatre kako bi se olakšalo njegovo dobrovoljno povlačenje iz dela Donbasa (npr. okolina Pokrovska) paralelno sa povlačenjem iz Kurska, što su uslovi koje bi Rusija mogla da prihvati jer bi unapredili neke od njenih političkih i vojnih ciljeva. Za Ukrajinu je, iz perspektive interesa njenog režima, bolje da ima uredno povlačenje nego haotično ako Rusija ostvari iskorak, ali Zelenski i njemu slični nisu poznati po svojim racionalnim odlukama.
Ipak, oni poput Indije i Mađarske koji žele da pomognu u političkom rešavanju ovog sukoba mogli bi da predlože nešto slično, možda takođe sugerišući oživljavanje prošlomesečnog predloga o delimičnom prekidu vatre koji je posredovao Katar radi izbegavanja napada na energetsku infrastrukturu druge strane. Malo je verovatno da će se Zelenski složiti, pogotovo zato što je pod uticajem uber-jastreba Jermaka, ali bi ipak bilo najbolje da se neka varijanta pomenutog predloga neformalno plasira pre nego kasnije.
Bez obzira na dobronamerne predloge trećih strana, čini se da je sukob spreman da nastavi da besni u narednih godinu dana bez potpunog vojnog i/ili političkog sloma u Ukrajini, od čega se ni jedno ni drugo ne može isključiti, s obzirom na to koliko je sve postalo loše prema najnovijem CNN-ovom izveštaju. Ukrajina i njeni anglo-američki saveznici iz „duboke države“ takođe bi mogli da organizuju veliku provokaciju sa ciljem da očajnički „eskaliraju sukob u cilju deeskalacije“ pod više njihovih uslova, tako da posmatrači ne bi trebalo da isključuju ni taj scenario.
