COP29: Energetska pobuna zemalja u razvoju najavljuje novu eru
Ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP29), održana u Bakuu, Azerbejdžanu, suočila se sa nezapamćenim otporom zemalja u razvoju. Dok bogate nacije insistiraju na smanjenju upotrebe fosilnih goriva, lideri iz Globalnog juga poručuju da će prioritet ostati ekonomski rast i energetska stabilnost.
Lideri nekih od najbogatijih zemalja po resursima, koje teže ekonomskom usponu, odlučili su da ne prisustvuju konferenciji, šaljući samo niskorangirane delegacije ili nikakve. Ovaj potez je još jedan signal rastućeg otpora prema „anti-fosilnom jevanđelju“ koje zagovara Ujedinjene nacije.
Ton ovogodišnjeg COP29-a bio je u potpunosti drugačiji od prethodnih skupova. U Azerbejdžanu, gde proizvodnja nafte i gasa predstavlja stub nacionalne ekonomije, predsednik Ilham Alijev je fosilna goriva nazvao „darom od Boga,“ ističući njihov doprinos globalnom prosperitetu i stabilnosti.
Tema fosilnih goriva, koja je ranije bila tabu, sada je otvoreno diskutovana. Lideri zemalja iz Afrike i Latinske Amerike sve glasnije postavljaju pitanje opravdanosti zabrane korišćenja fosilnih goriva, dok razvijene zemlje i dalje beleže rekorde u potrošnji uglja, nafte i prirodnog gasa. Ideja da visokorazvijene nacije diktiraju energetsku agendu sada se doživljava kao relikt sistema moći koji pretežno služi interesima najprivilegovanijih.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, zemlje u razvoju će u narednoj deceniji zabeležiti značajan rast energetske potražnje, koji neće moći da se zadovolji obnovljivim izvorima energije. Lideri ovih regiona jasno vide da su fosilna goriva ključna za ostvarivanje njihovih razvojnih ciljeva.
U iznenađujućem potezu, novoizabrani predsednik Argentine, Havijer Milei, povukao je argentinsku delegaciju od 80 članova iz Bakua manje od trećine trajanja ovogodišnjeg jedanaestodnevnog COP-a. Kao razlog je naveo potrebu za pragmatičnim energetskim politikama koje podstiču razvoj, a ne da ga koče.
Milei, čija je predsednička kampanja bila zasnovana na probiznis, antibirokratskoj platformi, jasno je stavio do znanja da politika mora služiti ekonomskim potrebama njegove zemlje. Argentinska energetska kriza, neiskorišćeni potencijal ležišta škriljaca i teška ekonomska situacija zahtevaju razuman pristup koji daje prioritet nacionalnim interesima, a ne globalnim klimatskim idealima.
Fosilna goriva: ključ prosperitetne budućnosti
Svet svedoči rušenju iluzije da je globalni prelazak na zelenu energiju izvodljiv, a kamoli pravedan i poželjan. Zemlje u razvoju jasno poručuju da neće dozvoliti da ih razvijeni svet liši neophodnih energetskih resursa dok istovremeno troši rekorde fosilnih goriva.
Za mnoge zemlje, fosilna goriva nisu relikt prošlosti; ona su ključ prosperitetne budućnosti—pravi „dar od Boga.“
