COVID-19 povezan sa „alarmantnim porastom“ retke i visoko smrtonosne gljivične infekcije
Pandemija COVID-19 izazvala je alarmantan porast agresivne i visoko fatalne sekundarne gljivične infekcije među onima oporavljenim od COVID-19.
Istraživanja sugerišu da su virus SARS-CoV-2, prekomerna upotreba imunosupresivnih tretmana COVID-19, kao što su kortikosteroidi i antibiotici, i globalni odgovor na pandemiju učinili ljude podložnijim koinfekcijama kao što je mukormikoza povezana sa COVID-19 (CAM).
Mukormikoza, takođe poznata kao crna gljivica, je oportunistička gljivična infekcija koja obično pogađa sinuse, pluća i mozak. Uzrokuje ga grupa gljivica koje se obično nalaze u okruženju. Pre COVID-19, ove gljive su retko izazivale infekciju zbog niske virulencije, ali je drugi talas COVID-19 doneo desetine hiljada prijavljenih slučajeva. Čak je i varijanta Omicron, koja se generalno pripisuje blagom COVID-19, povezana sa smrtonosnim infekcijama mukormikoze u Sjedinjenim Državama i Aziji.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, postoji nekoliko vrsta mukormikoze:
Rinocerebralna mukormikoza je infekcija sinusa koja se može proširiti na mozak i najčešće se dijagnostikuje kod osoba sa dijabetesom ili kod onih koji su imali transplantaciju bubrega.
Plućna mukormikoza je najčešći tip mukormikoze, koji uglavnom pogađa ljude sa rakom ili one koji su imali transplantaciju organa ili matičnih ćelija.
Gastrointestinalna mukormikoza utiče na digestivni trakt i češća je kod dece i mladih odraslih.
Mukormikoza kože je najčešći oblik infekcije među osobama bez oslabljenog imunološkog sistema. Pojavljuje se kada gljivice uđu kroz posekotinu, ogrebotinu ili hirurški rez na koži.
Diseminovana mukormikoza je mesto gde infekcija ulazi u krvotok i širi se na mozak i druge organe. Stopa mortaliteta sa ovom vrstom mukormikoze je 96 procenata.
Prema radu iz 2022. objavljenom u Vaccines, spore gljivica koje izazivaju mukormikozu nalaze se u zemljištu, listovima ili raspadajućim materijama. Ove spore se mogu raspršiti u česticama prašine i ući u ljudsko telo kroz respiratorni trakt, kožu ili slabost u mukoznoj barijeri. Jednom u telu, spore gljivica mogu klijati i umnožavati se, što dovodi do infekcija kao što su kožni nekrotizirajući fasciitis i diseminovana mukormikoza.
Simptomi mukormikoze variraju u zavisnosti od pacijenta, njegovog osnovnog zdravstvenog stanja i organa zahvaćenih infekcijom. Rani simptomi mogu uključivati bol u nosu, gubitak vida, glavobolju, groznicu, crnkasti iscedak iz nosa, bol u licu na jednoj strani i oticanje usta. Infekcija prvenstveno pogađa nos, sinuse, pluća, oči i mozak, ali se može širiti kroz krv u druge delove tela.
Prema radu iz 2023. objavljenom u Travel Medicine and Infectious Disease, mukormikoza pogađa pacijente u roku od 12 do 18 dana nakon oporavka od COVID-19, a skoro 80 procenata zahteva operaciju. Odložena ili nelečena dijagnoza može dovesti do stope smrtnosti do 94 procenta.
Bil Gejts želi da koristi veštačku inteligenciju za genetsko modifikovanje krava kako bi „spasio planetu“ https://t.co/nhiQStSLDX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 2, 2024
Mukormikoza povezana sa COVID-19 je „svetski fenomen“
U pregledu iz 2022. objavljenom u The Lancet-u, istraživači su analizirali 80 slučajeva mukormikoze povezane sa COVID-19 iz 18 zemalja, uključujući osam slučajeva iz Sjedinjenih Država, i otkrili da infekcija mukormikozom može biti ozbiljna komplikacija teškog COVID-19, posebno za one sa dijabetesom i hiperglikemijom, ili visokim šećerom u krvi.
Pored toga, autori su primetili da sistemsko lečenje kortikosteroidima može smanjiti smrtnost kod ljudi sa teškim COVID-19, ali lečenje, u kombinaciji sa imunološkim i drugim kliničkim faktorima, takođe može predisponirati pacijente na sekundarne gljivične bolesti poput mukormikoze. Ova konkretna infekcija je povezana sa visokim morbiditetom i mortalitetom, čak i kod onih sa blagim slučajevima COVID-19. Isto važi i za pacijente sa COVID-19 koji su primali intenzivan tretman antibiotikom.
Od 80 slučajeva koje su analizirali istraživači, 74 pacijenta su hospitalizovana zbog COVID-19 nakon što su dobili dijagnozu mukormikoze. U šest slučajeva, pacijenti su imali COVID-19 pre hospitalizacije zbog simptoma povezanih sa mukormikozom – od kojih su četiri hospitalizovana zbog COVID-19 u roku od jednog do tri meseca pre dijagnoze mukormikoze.
Istraživači su identifikovali 59 pacijenata sa rino-orbitalnom cerebralnom bolešću, 20 sa plućnom bolešću, a jedan je imao gastrointestinalnu mukormikozu. Kod cerebralne mukormikoze, gljivica u početku napada nosnu šupljinu i paranazalne sinuse, pokazujući se slično kao akutni sinusitis. Zatim može dovesti do angioinvazije, gde ćelije tumora prolaze kroz zidove krvnih sudova i izazivaju krvne ugruške. Infekcija se brzo širi na orbitalne i moždane lokacije i povezana je sa visokim morbiditetom i mortalitetom.
Skoro 50 odsto (39 pacijenata) je umrlo. Srednje vreme preživljavanja od dana dijagnoze mukormikoze bilo je 106 dana za rino-orbitalnu cerebralnu bolest i samo devet dana za pacijente sa plućnom mukormikozom. Među preživelima, 46 odsto (19 pacijenata) je izgubilo vid.
Istraživači su primetili nekoliko osnovnih zdravstvenih stanja među pacijentima sa mukormikozom pored COVID-19, uključujući nekontrolisani ili loše kontrolisani dijabetes, hipertenziju ili visok krvni pritisak, hroničnu bolest bubrega i rak. Oni sa dijabetesom imaju veću verovatnoću da imaju rino-orbitalnu mukormikozu i blage do umerene slučajeve COVID-19. Oni bez dijabetesa imaju veću verovatnoću da imaju druge manifestacije infekcije i teški COVID-19. Istraživači su otkrili da se plućna mukormikoza skoro isključivo javlja u okruženju intenzivne nege.
Dopisni autor Lancet studije, dr Martin Hoenigl, vanredni je profesor translacione mikologije na Odeljenju za infektivne bolesti Medicinskog univerziteta u Gracu, u Austriji, i aktuelni predsednik Evropske konfederacije medicinske mikologije.
„Naša studija ističe da je mukormikoza povezana sa COVID-19, iako preovlađujuća u delovima sveta koji imaju tradicionalno veće stope mukormikoze zbog višeg nivoa izloženosti životnoj sredini (npr. Indija, Pakistan, Iran, Egipat, Kina), širom sveta fenomen“, rekao je dr Hoenigl za The Epoch Times u mejlu.
„Naša studija je sprovedena rano tokom pandemije COVID-a pre nego što je obim krize mukormikoze povezane sa COVID-19 u Indiji prepoznat/došao u fokus javnosti, i skreće pažnju na ovu ozbiljnu, često smrtonosnu komplikaciju koju može biti veoma teško dijagnostikovati i zahteva agresivan tretman za šansu za uspešan ishod“, rekao je on.
Brojne zemlje su primetile nagli porast slučajeva CAM 2021. tokom drugog talasa pandemije. Indija, „vruća tačka“ za smrtonosnu infekciju, obično je dijagnostikovala 50 slučajeva mukormikoze svake godine, ali je već primetila 28.252 slučaja od juna 2021. Broj slučajeva mukormikoze se od tada povećavao.
Smrtonosna gljivična infekcija češća kod COVID-19
Dr Hoenigl je za The Epoch Times rekao da je mukormikoza češća kod COVID-19 od drugih zaraznih bolesti zbog specifičnih faktora rizika koji su se pojavili sa pandemijom i njenim upravljanjem, kao i specifičnih imunoloških mehanizama koji predisponiraju pacijente sa teškim oblikom COVID-19 za razvoj uslova.
„U pogledu kliničkih faktora rizika, povećana populacija nedijagnostikovanog ili nekontrolisanog dijabetesa (podstaknuta smanjenjem rutinskih zdravstvenih usluga tokom rane pandemije COVID-a) bila je važan pokretač mukormikoze povezane sa COVID-19, kao i prekomerna upotreba sistemskih kortikosteroida za COVID-19. 19 tretmana koji su se desili u nekim zemljama u kojima su steroidi bili dostupni za kupovinu u slobodnoj prodaji, a istovremeno je nedostajala dostupnost dodatnog kiseonika“, rekao je dr Hoenigl.
„U smislu imunoloških mehanizama, stanja kao što su hiperglikemija, prekomerna upotreba steroida i visoki nivoi gvožđa i ketonskih tela, ali i sam COVID-19 preko kaskade stresa endoplazmatskog retikuluma izazvanog virusom, povećavaju ekspresiju proteina regulisanog glukozom 78 (GRP78), koji se, osim što deluje kao kofaktor u ulasku virusa, vezuje za invazin CotH3 koji oblaže spore na površini gljivice i favorizuje invaziju nazalnih epitelnih ćelija mukoralima, što dovodi do rino-orbitalne cerebralne mukormikoze“, objasnio je on.
Endoplazmatski retikulum (ER) je velika struktura unutar ćelije koja obavlja mnoge funkcije, uključujući skladištenje kalcijuma, sintezu proteina i metabolizam lipida. GRP78 igra značajnu ulogu u regulisanju ER. Često je pojačan kod pacijenata sa COVID-19, što predisponira ljude da dobiju mukormikozu.
GRP78 pomaže u regulisanju odgovora na stres ER-a, može da formira kompleks sa šiljastim proteinom i enzimom koji konvertuje angiotenzin 2 (ACE2) kako bi podstakao ulazak i infekciju SARS-CoV-2, i deluje kao receptor domaćina koji omogućava gljivicama koje izazivaju mukormikozu da uđu u ćelije i izazovu bolest.
„Postoje i drugi važni imunološki mehanizmi koji objašnjavaju koliko ozbiljan COVID-19 može da predisponira pacijente da razviju mukormikozu“, dodao je dr Hoenigl.
Druge studije identifikuju faktore rizika od mukormikoze
U pregledu iz 2021. objavljenom u Journal of Infection and Public Health, istraživači su otkrili da hiperglikemija, oslabljen imunitet, acidoza, povišen feritin – što često ukazuje na viši nivo gvožđa, upalu ili infekciju – terapija glukokortikoidima i specifična za COVID-19 faktori su bili uključeni u patogenezu CAM.
U studiji iz 2022. objavljenoj u Cureusu, istraživači su pratili 62 pacijenta sa cerebralnom mukormikozom do 12 nedelja kako bi procenili faktore rizika, simptome i uticaj različitih intervencija na ishod bolesti. Svi učesnici su prijavili da su imali simptomatsku bolest nalik gripu tokom dva meseca pre postavljanja dijagnoze, pri čemu je 58 od 62 ispitanika bilo pozitivno na COVID-19 i 54 od 58 pacijenata koji su bili na lečenju.
„Pacijenti sa COVID-19 su podložniji oportunističkim gljivičnim infekcijama zbog imunološke disregulacije uzrokovane jatrogenom imunosupresijom (preko kortikosteroida ili nedefinisanog tretmana antibiotikom), nekontrolisanog dijabetes melitusa, upotrebe invazivne ili neinvazivne ventilacije i drugih već postojećih stanja,“ pisali su autori rada.
Istraživači su otkrili da su COVID-19 i dijabetes melitus značajni faktori rizika za razvoj mukormikoze. Uobičajeni znaci i simptomi mukormikoze često su se pojavljivali u roku od nekoliko nedelja od COVID-19, iako su neurološki simptomi ili izostali ili su se pojavili kasnije. Najčešći početni simptomi uključivali su ptozu – spušteni kapak – ili jaku glavobolju.
Srednje vreme između infekcije COVID-19 i prvog uočljivog simptoma mukormikoze bilo je 16 dana. Srednje vreme između prvog simptoma mukormikoze i prvog neurološkog simptoma bilo je 19 dana. Najčešći početni neurološki simptom bila je hemipareza – slabost ili nemogućnost pomeranja jedne strane tela.
Studija je otkrila da je 18 (29 procenata) pacijenata bilo simptomatično za mukormikozu čak i pre razrešenja njihovog COVID-19. Na kraju 12 nedelja, samo 18 pacijenata se potpuno oporavilo bez ikakvih rezidualnih simptoma, dok je 19 imalo uporne simptome.
Od 62 ispitanika, 53 je zahtevalo hiruršku intervenciju, osam pacijenata je trebalo da izvade oči, 21 pacijent je umro, 37 je preživelo, a četiri su izgubljena tokom praćenja. Stopa preživljavanja veća od očekivane pripisana je studiji koja se odvijala u bolničkoj ustanovi sa pristupom brzim antifungalnim tretmanima.
U januarskom pregledu 20 radova o mukormikozi i COVID-19, istraživači su otkrili brojne gljivične koinfekcije kod pacijenata sa COVID-19, od kojih je 0,3 odsto bilo povezano sa mukormikozom.
Istraživači su CAM pripisali hiperglikemiji od prethodno postojećeg dijabetesa ili prekomernoj upotrebi steroida, povećanju nivoa feritina zbog „zapaljenske kaskade“ koju je pokrenuo COVID-19, imunološkim i inflamatornim fenomenima koji se javljaju kod infekcije SARS-CoV-2, imunosupresiji usled upotrebe steroida ili druge terapije, rastu spora gljivica zbog smanjenog broja belih krvnih zrnaca kod osoba sa COVID-19 i hipoksiji – ili nedovoljan nivo kiseonika koji podstiče rast gljivice.
Istraživači su takođe otkrili da su gljivične infekcije bile veće kod kritično bolesnih pacijenata sa COVID-19, onih kojima je potrebna mehanička ventilacija i onih koji su hospitalizovani duže od 50 dana.
Kako se navodi, medicinski tretman bolesti uključuje antifungalne tretmane i hirurški debridman pridruženih lezija. Ovo je izazov za pacijente sa COVID-19 jer se mnogima daju imunosupresivne terapije, kao što su steroidi, a povlačenje imunosupresivnih lekova koji se koriste za lečenje COVID-19 deo je lečenja mukormikoze. Oni dalje predlažu korišćenje hiperbarične terapije kiseonikom za hipoksiju i acidozu.
Da bi se sprečila mukormikoza kod osoba sa COVID-19, istraživači predlažu uzimanje detaljne medicinske istorije za procenu faktora rizika, korišćenje kontrolisanog režima steroida, sterilizaciju vode u ovlaživačima, zaustavljanje prekomerne upotrebe antibiotika i kontrolu šećera u krvi.
