COVID socijalno distanciranje povezano sa smrtnošću novorođenčadi i prevremenim rođenjima, nalazi studije
Pandemijsko socijalno distanciranje povezano je sa višim stopama prevremenih porođaja i smrti novorođenčadi u roku od jednog do dva meseca, pokazalo je novo istraživanje.
U studiji objavljenoj u četvrtak u JAMA Network Open, istraživači sa Univerziteta Alabama u Birmingemu (UAB) procenili su preko 18 miliona porođaja u Alabami od 2016. do 2020. godine, upoređujući godine pre pandemije sa periodom nakon što su zvaničnici uveli ograničenja zbog javnog zdravlja u martu 2020.
Veza nije bila odmah očigledna. Međutim, kada su istraživači ispitali neonatalni mortalitet i stope prevremenog rođenja dva meseca nakon što je socijalno distanciranje sprovedeno u populaciji, otkrili su vezu između ponašanja stanovništva na socijalnom distanciranju i neonatalne smrtnosti i prevremenih porođaja. Neonatalni period obuhvata prve četiri nedelje bebinog života.
Studija je procenila „nepredviđene efekte“ socijalnog distanciranja na ishode zdravlja beba, rekao je viši autor studije dr Vivek Šukla, neonatolog i docent u UAB Odeljenju za neonatologiju, za Epoch Times putem e-pošte.
Kliničar-istraživač je rekao da je potrebno više istraživanja da bi se dobilo nijansiranije razumevanje ovih asocijacija.
„Ova studija pokazuje da na nivou populacije može doći do odloženih efekata zdravstvenih intervencija“, rekao je on. „Ponekad efekti mera nisu evidentni prvog dana kada se mere sprovode.
Dodao je da je studija samo procenila kako je društveno ponašanje moglo biti povezano sa zdravstvenim ishodima, a nije ispitalo kako infekcije COVID-19 mogu uticati na majku i njeno dete.
Savetnik Svetskog ekonomskog foruma: Trampov reizbor će biti „konačni smrtni udarac globalnom poretku“ https://t.co/e2ABls2KMf
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 19, 2024
Manje prenatalnih poseta
Autori su rekli da njihovi nalazi mogu biti povezani sa poremećenom prenatalnom negom i komplikacijama u trudnoći.
Oni su primetili da je tokom pandemije bilo manje prenatalnih poseta i medicinskih pregleda tokom trudnoće, što je možda bilo povezano sa ponašanjem socijalnog distanciranja u populaciji.
„Ovi termini su važni za otkrivanje i rešavanje komplikacija koje mogu biti opasne po život i mame i bebe“, rekla je u saopštenju za štampu koautor dr Rejčel Sinki, vanredni profesor u UAB Odeljenju za medicinu majki i fetusa.
Prema Američkom medicinskom udruženju, 81 odsto lekara anketiranih u julu i avgustu 2020. prijavilo je manje ličnih poseta nego pre pandemije. Prosečan broj ličnih poseta pao je sa 95 na 57 nedeljno.
Pored toga, stope bolesti, uključujući gestacijski dijabetes, gestacijsku hipertenziju i indukciju porođaja, kao i prijem u jedinicu intenzivne nege novorođenčadi (ICU), bile su veće tokom pandemije.
Studija je otkrila da su stope neonatalne smrtnosti generalno bile niže tokom perioda pandemije 2020. godine, ali je došlo do blagog povećanja neonatalne smrtnosti i prevremenih porođaja nakon što je stanovništvo postalo više privrženo praksi socijalnog distanciranja.
„COVID-19 je uticao na zdravstvene sisteme širom sveta i mnogi životi su izgubljeni; važno je naučiti iz ovog iskustva kako bismo se bolje pripremili za moguće buduće zdravstvene krize“, rekao je dr Šukla.
„Moramo da razumemo kako su promene u zdravstvenom ponašanju uticale na ishode, da li su ljudi imali ograničen pristup nezi ili su zdrave navike promenjene.
Potrebna su dalja istraživanja
Pošto je studija samo posmatračka, iz njenih nalaza ne mogu se izvući nikakvi uzročni zaključci.
„Rezultati ukazuju na potrebu za detaljnijim studijama o neželjenim efektima promena zdravstvenog ponašanja povezanih sa pandemijom“, rekao je dr Šukla.
