Srbija Sve vesti

Crvi se uvode u ishranu i u Srbiji zbog “očuvanja životne sredine”

Crvi se uvode u ishranu i u Srbiji zbog "očuvanja životne sredine"

Matija Milkovićem sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta eksperimentalno uzgaja brašnaste crve, kako bi potvrdio istraživanje stranih univerziteta, koja pokazuju da baš ovaj crv, neverovatnom brzinom jede i prerađuje stiropor. To rade toliko brzo da mogu da unište deponiju.

Ovaj crv se međutim, ponovo našao u žiži stručnjaka ovog fakulteta.

Ukoliko ste ljubitelji egzotične hrane, do kraja godine vaša trpeza mogla bi biti bogatija za pljeskavice, testenine ili keks od žutog brašnastog crva. Zbog visokog sadržaja proteina i brojnih benefita, brašnasti crvi već su odobreni za ishranu životinja i ljudi u Evropskoj Uniji

Kod većine ljudi i sama pomisao na crve izaziva veliku neprijatnost, međutim u nekim delovima sveta prodaja i konzumiranje brašnastog crva, odnosno larve brašnara predstavlja svakodnevicu. Smatraju se veoma zdravim obrokom, a kao glavne komponente izdvajaju se proteini i masti. Odličan su izvor selena, gvožđa i cinka, a s obzirom na to je da je Agencija za bezbednost hrane EU prošle godine taj delikates uvrstila u namirnice sigurne za konzumiranje, reakcije su sledeće.

– Ljudi su, naročito oni znatiželjniji bili oduševljeni ukusom i teksturom. Tekstura je negde slična čvarku, možda će jedan čovek tako najlakše doživeti teksturu, a što se tiče ukusa, ukus je kombinacija indijskog i brazilskog oraha tako da je jako interesantno. Nije u ustima sluzavo kako ljudi najčešće insekte doživljavaju, sa druge strane veliki broj ljudi ne želi da im priđe, a kamoli da ih stavi u usta i na neki način konzumira – rekao je Dr Miloš Petrović, sa Poljoprivrednog fakulteta, departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, za RTV.

Cilj je da se pomenuta vrsta uključi u svakodnevnu ishranu pre svega životinja i na taj način očuva životna sredina. Uzgoj brašnastih crva zahteva znatno manju površinu od prostora potrebnog za uzgoj recimo stoke. Proizvodi se manje otpada, ne baca se velika količina hrane, a niži troškovi mogli bi obezbediti dovoljno hrane za populaciju u budućnosti.

– Glavni da kažem adut insekata jeste njihova održivost, odnosno uzgoj insekata će omogućiti korišćenje manjih poljoprivrednih površina odnosno površina za uzgoj nekih da kažem proteinskih hraniva kao što je soja ili da se smanji izlovljavanje ribe iz okeana, za košćenje ribljeg brašna. To su sve proteinska hraniva koja se koriste u ishrani životinja i jako se puno koriste – rekao je Doc. dr Saša Krstović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

Sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, gde je u toku istraživanje kažu da ukoliko se crvi termički obrade gotovo da ne postoji rizik od bilo koje vrste oboljenja, međutim oni koji već imaju alergijske reakcije na školjkaše i ostale morske životinje, moraće da izbegnu taj hrskavi specijalitet.

Nulta Tačka/Agencije