Sve vesti Svet

Da li će ruska intervencija u Ukrajini ohrabriti Kinu na odlučnije akcije?!

Da li će ruska intervencija u Ukrajini ohrabriti Kinu na odlučnije akcije?!

U četvrtak je sa izviđačkim avionom mala flota od osam lovaca namerno istraživala sporni vazdušni prostor pre nego što su ih uplašeni protivnički avioni odvratili. Zbivanja na nebu koja bi mogla biti deo veće međunarodne epohe koju predsednik Bajden često opisuje kao jednu od „demokratija protiv autokratije“. Međutim, to nisu bili ruski lovci, već kineski.

Upad nije neobičan; Kina često testira protivvazdušnu odbranu Tajvana. Ali ova manja agresija se dogodila u sumornoj globalnoj pozadini: ruski tenkovi se kotrljaju Ukrajinom, i dok Sjedinjene Države okupljaju svetsko mišljenje protiv Moskve, Kina to čak ni ne naziva invazijom.

U ovom trenutku, međutim, Bela kuća bi radije gledala da dalje ne produbljuje kinesko-rusko partnerstvo i ne želi da tu pravi bilo kakve relacije.

„Pozivate Kinu da pomogne u izolaciji Rusije?”, pitao je izveštač Rojtersa predsednika.

U istočnoj sobi Bele kuće, Bajden je odgovorio:

Nisam spreman da to komentarišem u ovom trenutku.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je bio taj koji je, bez podsticaja, ranije ovog meseca, upozorio Rusiju da bi invazija na Ukrajinu dovela do američkih sankcija, što će nužno učiniti Moskvu većim dužnikom Pekingu za ekonomsko olakšanje. Dakle, da li je Bajdenova administracija radila sa svojim kineskim kolegama kako bi ih sprečila da umanje udar svojih novonajavljenih finansijskih sankcija?

Sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki insistirala je da Kina nije sposobna da se suprotstavi zbiru savezničkih sankcija. Ipak, ona je rekla da je Bajden „svakako otvoren“ za razgovor sa kineskim liderom Si Đinpingom.

Zatim je, po drugi put ove nedelje, portparolka Bele kuće apelovala na bolju prirodu kineskog komunističkog režima:

Ovo je zaista trenutak za Kinu, odnosno, za bilo koju zemlju, da razmisli na kojoj strani istorije želi da stane.

Širom grada samo nekoliko sati ranije, Bajdenova viša savetnica za Kinu, Lora Rozenberg, javno je kritikovala Kinu zbog njenih „neverovatnih kršenja ljudskih prava” protiv etničkih manjina, osuda koja je više u skladu sa načinom na koji Bela kuća inače gleda na moral Pekinga.

Stoga, nije bilo iznenađenje kada je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjin okrivila Sjedinjene Države za rusku invaziju na Ukrajinu (ona se protivila reči „invazija“) „slanjem oružja Ukrajini“ i generalno „stvaranjem straha i panike“.

Tokom nedavno završenih Zimskih olimpijskih igara, Vladimir Putin je bio redak šef države koji je putovao u Peking da lično gleda igre usred široko rasprostranjenih diplomatskih bojkota zbog kineskog tretmana muslimana Ujgura. Sastao se sa Sijem. Objavili su zajedničku izjavu u kojoj kažu da “snažno podržavaju jedni druge”.

Ove nedelje se navršava 50 godina od posete Ričarda Niksona Kini, dramatičnog predsedničkog putovanja kojim su normalizovani odnosi sa zemljom kao deo većeg napora da se neutrališe sovjetski uticaj u Kini. Danas je, međutim, osovina Peking-Moskva čvršća nego što je bila tokom Niksonove istorijske posete. „Čini se da je njihov odnos otprilike blizak kao što je nekada bio, sežući još od Staljina i Mao Cedunga“, rekao je Elbridž Kolbi, zamenik pomoćnika sekretara u Ministarstvu odbrane tokom Trampove administracije.

To je veoma zabrinjavajuća situacija.

„Ne može biti dobro za ruske interese da Moskva nema drugog izbora nego da gleda u Peking“, dodao je Kolbi, ponavljajući osećanja koja je Salivan izrazio. „Ali izgleda da je Moskva spremna da to prihvati, barem za sada.”

Ako Kina dođe u pomoć Rusiji, da li bi Sjedinjene Države razmotrile mogućnost da nanesu finansijsku bol Pekingu?

„Jedna od stvari na koje ćemo morati da gledamo je pitanje da li će SAD uvesti sekundarne sankcije Kini“, rekao je Džejkob Stouks, saradnik u Indo-pacifičkom bezbednosnom programu Centra za novu američku bezbednost.

Trampova administracija sankcionisala je kinesku vojsku 2018. godine zbog kupovine vojnog hardvera od Rusije, što je kršenje širokih američkih sankcija koje su nametnute kao kazna za mešanje Kremlja u američke predsedničke izbore 2016. godine. Slične sankcije, ili pretnja njima, potencijalno bi mogle da uplaše Kineze da ne priteknu u pomoć Rusiji. Bivši savetnik tadašnjeg potpredsednika Džoa Bajdena za politiku Azije, Stoks je rekao: „Igra bi mogla biti: Možete li naterati Kinu da deluje na relativno konstruktivan način, u zamenu za izvesnu uzdržanost od strane SAD u smislu sekundarnih sankcija?”

Iako pomoćnici Bele kuće ne žele da komentarišu tu mogućnost, Bajden je možda suptilno nagovestio neku vrstu kolateralnih posledica po Kinu. „Putin će biti izgnanik na međunarodnoj sceni“, rekao je američki predsednik.

Svaka nacija koja se slaže sa golom agresijom Rusije na Ukrajinu biće umrljana asocijacijama.

Dve sfere se vide kao povezane, čak i tangencijalno. Kina možda posmatra kako Zapad reaguje na rusku agresiju u Ukrajini kao nešto kao generalnu probu kako bi mogli da reaguju na kinesku invaziju na susedni Tajvan.

Bajden insistira da će Amerika ostati odlučna u podršci Ukrajini, i upozorio je Rusiju u četvrtak da će „Sjedinjene Države braniti svaki pedalj teritorije NATO-a punom snagom američke moći“.

“Njemu su prioriteti obrnuti,“ rekao je Kolbi.

Imamo snažne interese u Evropi i moramo da imamo jasnu i kredibilnu strategiju za izgradnju odbrane NATO-a, ali Azija mora biti naš jasan prvi prioritet jer je to odlučujuće poprište sveta.

Balansiranje interesa SAD širom sveta je svakako složeno. To je takođe jednostavno pitanje resursa. „Problem je u tome što nemamo dovoljno ključnih vojnih sredstava i za veliku borbu sa Rusima i za veliku borbu sa Kinezima čak i u približno istovremenim vremenskim okvirima“, rekao je Kolbi.

Zato moramo da damo prioritete, a Kina u Aziji mora da bude prioritet. Moramo biti sigurni da možemo.

Ali kada je upitan o dvostrukim pretnjama Kine i Rusije, portparol Ministarstva odbrane Džon Kirbi je odgovorio da vojska može istovremeno da se nosi sa oba pozorišta.

Mislim da je suština vašeg pitanja zašto ne možemo da hodamo i žvaćemo žvaku u isto vreme – rekao je on novinarima u januaru.

Možemo, i jesmo.

Bela kuća za sada ne želi da javno raspravlja o potencijalnim diplomatskim potezima sa Kinom, osim da traži od tog režima da razmisli na koju stranu istorije bi želeli da se stave.

Nulta Tačka/ZeroHedge