Dok veštačka inteligencija menja način na koji posluju kompanije širom sveta, ogromni data centri potrebni za njenu podršku stvaraju veliku potražnju za vodom. Ovi centri, koji se grade i u Evropi, zahtevaju ogromne količine vode za hlađenje – što izaziva zabrinutost zbog mogućeg nedostatka vode i zagađenja u područjima gde je ovaj resurs već ugrožen.
Voda kao ključni izazov
U Sjedinjenim Američkim Državama trenutno postoji skoro 2.000 aktivnih data centara, a više od 2.000 je u izgradnji ili planu. Mnogo njih se nalazi u sušnim i vodo-ugroženim regijama poput Nevade, Arizone ili Teksasa. Slični trendovi mogu se očekivati i u nekim delovima Evrope gde klimatski uslovi takođe dovode do nestašica vode.
Totalni raspad! Pokušali su ovo da sakriju | Mario Zna | EP. 342
Koliko vode troše ovi centri?
Manji, tzv. non-hyperscale centri, troše oko 25 miliona litara vode godišnje.
Veliki hyperscale centri, koji su potrebni za velike AI operacije, troše i do 760 miliona litara godišnje – što je količina vode koju potroši manji grad.
Zagađenje i „večne hemikalije“
Zabrinjavajuće je da se voda za hlađenje ne koristi samo za hlađenje, već i može biti izvor hemijskog zagađenja. Posebno su problematične PFAS supstance, poznate kao „večne hemikalije“, koje se teško razgrađuju i mogu ostati u zemlji i vodi decenijama, ugrožavajući zdravlje ljudi i životne sredine.
Evropski izazovi
U mnogim evropskim regionima već sada vlada pritisak za dostupnost vode. Rast data centara u zemljama poput Španije, Italije ili južnih delova Francuske i Nemačke može dodatno opteretiti lokalne vodne resurse. Termalno zagađenje reka i jezera usled vraćanja tople vode takođe predstavlja ozbiljan problem za biodiverzitet.
🧀 Skrivena istina o siru: 90% sadrži GMO enzim iz Fajzerove laboratorije
Većina sireva u SAD – i sve više u Evropi – pravi se uz pomoć FPC sirila, genetski modifikovanog enzima ..
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFoUI pic.twitter.com/JxzAGqiiAv
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 16, 2025
Rešenja i inovacije
Tehnološki giganti poput Amazona, Google-a i Majkrosofta ulažu u nove tehnologije koje smanjuju potrošnju vode, kao što su:
- sistemi za hlađenje bez upotrebe vode,
- reciklaža i korišćenje otpadne vode,
- hvatanje kišnice.
Cilj je da do 2030. godine postanu „voda pozitivni“, tj. da više vode vrate zajednicama nego što je koriste.
Zašto nas se to tiče?
Evropa, sa svojim sve učestalijim sušama i promenama klime, ne može da ignoriše ovaj problem. Podaci i iskustva iz SAD služe kao upozorenje: neodrživa potrošnja vode u industriji može ozbiljno ugroziti prirodne resurse i život zajednica.
Ekspanzija AI i digitalne ekonomije donosi velike koristi, ali i velike izazove za naše prirodne resurse. Voda – najdragoceniji resurs našeg doba – mora biti pažljivo zaštićena kroz strožu regulativu, transparentnost u poslovanju i ulaganje u tehnologije koje štede vodu. Ako to ne uradimo, čak ni najmoćniji AI neće moći da zameni ono što nam priroda pruža.
