Da li je čovečanstvo prekršilo Božji zavet u potrazi za naukom?
U našim naporima da sačuvamo život, preduzimamo sve moguće mere da sprečimo besmislenu ili slučajnu smrt. Iz tog razloga, Biblija/Tora nas obavezuje da izgradimo ograde na ravnim krovovima naših domova kako „ne bi došlo do krvi u našim domovima“.
Iznenađujuće, uputstvo za održavanje bezbednog kućnog okruženja suprotstavljeno je naizgled nepovezanoj zabrani mešanja semena i grožđa, nalažući da se ove različite vrste sade na udaljenosti jedna od druge. Čini se da instrukcija za podizanje ograde na ravnom krovu i zabrana mešanja različitih poljoprivrednih kultura imaju malo zajedničkog.
Cena napretka
Zapovest da se napravi ograda na krovu ima šire metaforičke implikacije. Ograde su neophodne samo u višespratnim kućama. Kada su ljudi živeli u skromnim, jednospratnim kolibama od slame, ograde nisu bile potrebne. Krhki krovovi nisu mogli da izdrže ljudsku težinu, a visine ovih domova nisu bile dovoljno velike da pad bude smrtonosan. Ograde na krovovima postaju neophodne tek kada su ljudi stekli veštine za izgradnju čvrstih i visokih zgrada. Potreba za ogradama pojavila se tek sa napretkom tehnologije.
Prva revolucionarna faza
Svi smo iskusili vrtoglavih 300 godina industrijskih i tehnoloških revolucija, od kojih je svaka dramatično unapredila ljudsko stanje. Međutim, svaka revolucija predstavljala je nove pretnje ljudskom blagostanju.
Industrijska revolucija je unapredila ljudski rad, premeštajući industriju sa poljoprivrednih površina i lokalnih prodavnica u velike fabrike. Ali takođe je smeštala radnike u skučenim uslovima sa lošom ventilacijom i toksičnim izlaganjem opasnim materijalima. Ove mračne i neljudske pećine često su bezočno eksploatisale rad dece i imigranata. Štaviše, industrijalizacija je zagadila našu životnu sredinu i uništila dosta zelenih površina.
Industrijska revolucija je takođe stvorila demografsku promenu, ubrzavajući urbanizaciju i stvarajući prenatrpane betonske džungle kriminala i urbane haose.
Sa svoje strane, tehnološka revolucija i internet su radikalno umanjili međuljudsku interakciju, stvarajući više usamljenosti i manje pripadnosti zajednici. Svaka tehnologija unapređuje ljudski napredak, ali takođe uvodi nove i neizrečene pretnje ljudskom blagostanju. Nalažući nam da gradimo ograde na našim visokim domovima, sveta knjiga nas efektivno upozorava da budemo osetljivi na opasnosti koje prate nove tehnologije.
Da li znamo šta jedemo? Viralni TikTok video otkriva kako se proizvodi šunka https://t.co/2fGPztY340
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 29, 2023
Promena prirode
Sledeća zabrana posle zapovesti da se zidaju ograde zabranjuje mešanje žitarica i grožđa. Za razliku od uputstva da se izgradi ograda na krovu, Tora ne racionalizuje ovu zabranu na osnovu njenog potencijalnog negativnog uticaja. Tu se navodi zabrana bez ikakvog objašnjenja ili obrazloženja. Očigledno je zabranjeno mešanje različitih poljoprivrednih vrsta i manipulisanje prirodom, čak i ako ne štete ljudskom stanju. Bog je postavio nepovredive granice u prirodi koje se ne smeju preći, čak ni u potrazi za naukom i napretkom.
Trenutno se nalazimo na važnom pragu ljudskih inovacija i tehnologije. Ne razvijamo samo sposobnost izgradnje viših domova, već počinjemo da rekonstruišemo samu prirodu. Prešli smo od faze izgradnje visokih domova do faze mešanja žitarica i grožđa.
Prošle industrijske ili tehnološke revolucije nisu promenile osnovnu hemiju prirode, već su samo efikasnije iskoristile njen potencijal. Na primer, uzastopne revolucije u energiji osnažile su nas da crpimo više energije iz našeg prirodnog sveta. U početku smo plovili okeanima na brodovima uz pomoć vetra, uz pomoć ljudskih mišića.
Ubrzo smo otkrili da bi zagrevanje vode oslobađalo energiju pare i da bi sagorevanje uglja oslobađalo toplotnu energiju. Svako od ovih otkrića nam je omogućilo da mehanizujemo rad i proizvodnju i da unapredimo putovanja. Na kraju smo otkrili da prirodni gas i fosilna goriva sadrže još veći energetski kapacitet koji se može osloboditi kontrolisanim sagorevanjem. Međutim, ni u jednom trenutku naša manipulacija izvorima energije nije promenila osnovnu konfiguraciju prirode.
Sve se ovo promenilo, međutim, tokom prošlog veka, pošto su nam kvantna fizika i Ajnštajnova otkrića omogućili da zavirimo u subatomski nivo našeg sveta. Ubrzo smo otkrili da cepanjem atoma možemo osloboditi dovoljno energije da uništimo svet. Sada otkrivamo da spajanjem atoma možemo osloboditi još više energije. Cepanjem atoma i kombinovanjem atoma mi rekonstruišemo osnovni model prirode.
Još jedan primer tehnološkog napretka koji menja osnovni dizajn prirode je napredak u oblasti medicine. Tokom proteklih 500 godina, napredak zapadne medicine dramatično je poboljšao ljudsko zdravlje i značajno produžio životni vek. Ovi pronalasci nisu promenili prirodu, već su nas opremili veštinama i alatima za bolje razumevanje ljudske fiziologije i obezbeđivanje preventivnih i interventnih procedura. Ove revolucije nisu mešale žitarice i grožđe, već su samo gradili više kuće.
Medicinska nauka sada ulazi u smelu novu eru. Nakon što smo mapirali ljudski genom, možemo rekonstruisati ljudsku DNK i, potencijalno, promeniti ljudski identitet. Možemo da kloniramo novi život i možemo da proizvodimo 3D veštačke udove i organe. Veštačka inteligencija će, na kraju, omogućiti stvaranje poboljšanih ljudskih bića spajanjem tehnologije sa ljudskom biologijom. Mi se poigravamo sa gradivnim blokovima sveta koji je Bog stvorio. Ovo je sasvim drugačija vrsta tehnologije i postavlja sasvim drugačije religijsko pitanje.
Kao i u svemu ostalom, sveta knjiga daje pravac. Samu tehnologiju nikada ne treba ocrnjivati. Za religioznog Jevrejina, marš nauke i napretka vođen je religioznim impulsom. Bog je ljubazan i saosećajan i želi da poboljšamo svoje stanje i blagostanje. Grčka mitologija je prikazivala Prometeja kako krade vatru od bogova i kako je večno kažnjen za svoj zločin. Za razliku od toga, Gemara opisuje Boga kako predaje vatru Adamu odmah nakon prve nedelje stvaranja. Ovo prenošenje vatre sa Boga na čoveka, zapravo je prenošenje štafete. Bog je signalizirao da je Njegovo stvaranje završeno i da sada očekuje da će čovečanstvo poboljšati svet koji je namerno ostavio nesavršenim.
Ipak, postoje granice ljudske kreativnosti. Postoje osnovne granice prirode u koje ne smemo da zadiremo. Ili, kao što je Bog poučio Adamu, to je njegov svet gde treba „da ga unapređuje, ali i čuva“. Moramo napredovati, ali i čuvati. Balansiranje dva božanska naloga nikada neće biti lako.
Ne posedujemo nikakvu jasnu tradiciju o većim pitanjima kao što su globalno zagrevanje, genetski inženjering ili kvantna fizika. Najbolje što možemo da uradimo je da održimo delikatnu ravnotežu. U našoj potrazi za naukom i inovacijama, moramo poštovati granice koje je Bog postavio u prirodi. Kada osetimo da prelazimo te granice, moramo da zastanemo i razmislimo da li razvijamo Božji svet kako On želi ili mešamo grožđe i žitarice.
Izgradnja viših zgrada je ključna za ljudski razvoj. Život u kolibama od slame ili domovima od blata izložio je čovečanstvo nasilnim silama prirode. Pored toga, u odsustvu višespratnih struktura, populacije su bile raštrkane po širokim regionima. Sticanje sposobnosti za proizvodnju cigle i maltera omogućilo je generaciji Vavilonske kule da zgusne stanovništvo i otvori prvi grad, efektivno eliminišući prokletstvo Kajina da nomadski luta Zemljom. Izgradnja visokih građevina sa visokim krovovima bila je glavna prekretnica u arhitektonskom dostignuću.
Ali to je takođe predstavljalo nove opasnosti. Čvrsti krovovi su proširili ljudski životni prostor, ali su takođe uveli smrtonosnu opasnost od pada sa tih krovova. Upozoravajući nas da izgradimo ogradu, sveta knjiga signalizira širu poruku: Obratite pažnju, ne samo na prednosti ljudskih inovacija, već i na neotkrivene opasnosti koje stvaraju nove tehnologije. Kako ljudski duh napreduje, ne smemo dozvoliti da tehnologija ugrozi život ili da šteti ljudskom blagostanju.
