Da li je i Srbija uključena?! Evropska unija će uskoro pokrenuti deportacije migranata u ‘Treće Zemlje’
Evropska unija razmatra uspostavljanje centara za povratak migranata izvan svojih granica, a prvi takvi centri mogli bi da zažive već u martu ove godine. Kako je najavio švedski premijer Ulf Kristerson tokom sastanka sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom u Beču, cilj ovog plana je smanjenje priliva migranata koji ostaju unutar Evropske unije i nakon odbijanja zahteva za azil.
Predlog, koji se očekuje od novog evropskog komesara za migracije, podrazumeva osnivanje „centara za povratak“ u ‘trećim zemljama’, gde bi migranti čekali deportaciju. Kristerson smatra da će ovakvi centri obeshrabriti one sa malim šansama za uspeh da uopšte pokušaju da uđu u Evropsku uniju.
„Ovo je poruka da odbijenica mora nešto da znači. Takođe, smanjiće se motivacija onih koji znaju da su im šanse minimalne,“ izjavio je Kristerson za medije.
Šta to znači za Srbiju?
Pitanje koje izaziva dodatnu pažnju u regionu jeste da li će Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana biti deo ovakvih aranžmana. U prošlosti je Srbija bila označena kao ključna tranzitna tačka za migrante na putu ka Evropskoj uniji, a ovakva politika bi mogla značajno da utiče na lokalne resurse i migracionu strategiju naše zemlje.
Prema švedskom premijeru, sličan model već je testiran kroz sporazum Italije i Albanije, gde se migranti iz „bezbednih zemalja“ premeštaju u Albaniju dok čekaju odluke o svojim zahtevima za azil.
Međutim, ovaj sporazum je naišao na ozbiljne pravne prepreke u Italiji, što otvara pitanje održivosti sličnih aranžmana u budućnosti.
Kontroverze i kritike
Organizacije za ljudska prava, poput Amnesty International, oštro su kritikovali ideju centara za povratak, navodeći da bi takva praksa mogla biti u suprotnosti sa zakonima Evropske unije i međunarodnim pravom. Uprkos ovim kritikama, Kristerson ističe da se nešto mora preduzeti, jer trenutni sistem, prema njegovim rečima, podriva pravila i otežava kontrolu migracija.
Migracioni trendovi u Švedskoj
Kristerson je na konferenciji u Beču istakao da Švedska beleži najniži broj tražilaca azila od 1996. godine. Tokom migrantske krize 2015. godine, više od 162.000 ljudi je podnelo zahtev za azil u ovoj zemlji, dok se za 2024. predviđa da će taj broj pasti na oko 10.000.
Dok Evropska unija nastoji da pronađe rešenja za sve veći priliv migranata, ostaje pitanje koliko će zemlje poput Srbije biti uključene u sprovođenje ovog kontroverznog plana i kakve će posledice imati za region.
