Илон Маск већ годинама упозорава да је највећа претња будућности цивилизације управо колапс становништва. Са више од десеторо деце, најбогатији човек на свету често истиче да човечанство не може да опстане ако се број људи настави смањивати. Са дугорочне перспективе, у праву је – ако популација падне на нулу, и човечанство ће нестати.
Ипак, британски магазин „Економист“ (The Economist) тврди да пад броја становника не мора нужно бити катастрофа.
Као што прогнозе о масовној глади због пренасељености никада нису у потпуности дошле, тако и смањење популације, по њиховом мишљењу, не значи крај света.
Економија „света који се смањује“
Смањивање броја становника мења све: од тржишта некретнина и емисија гасова, до финансирања пензија и здравства. Мање радника и потрошача значи другачије цене робе и услуга, а градови и места морају учити да се „скупљају“ уместо да се шире.
Према „Економист“-у, тај процес ће бити незгодан и болан, али не нужно и погубан.
Скептици указују на три велика проблема: државне дугове, трошкове неге старих и пад иновација у мањим друштвима. Али магазин наглашава да ови изазови могу бити решиви.
Дуг, рад и пензије
Смањење популације значи мањи раст економије, мање пореских прихода и тежи одрживи дуг. Али каматне стопе могу падати у друштвима где људи више штеде за пензију, што дугове чини лакше сервисабилним.
Старење друштва свакако носи терет – више старих, мање радно способних – али кључ је у већој активности људи на тржишту рада и постепеном подизању старосне границе за пензију. Истраживања показују да су данашњи седамдесетогодишњаци у просеку когнитивно способни као педесеттростогодишњаци пре две деценије.
Да ли мање људи значи мање идеја
Једна од највећих бојазни је да ће мање становништво значити и мање иновација. Велике популације генеришу више истраживача и нових компанија. Али, „Економист“ указује да потенцијал за истраживање није исцрпљен – напротив, многе земље у развоју тек треба да искористе своје људске ресурсе.
Такође, нове технологије, попут вештачке интелигенције, могу убрзати научна открића и надоместити пад броја радника.
Права опасност – свет без деце
Иако економска катастрофа није извесна, магазин упозорава да је највећа претња ипак културна и демографска: свет у коме је све мање младих, школа се затварају, а политичка моћ концентрише у рукама старијих. То би могло створити друштво које више није пријатно место за подизање деце – и тиме покренути зачарани круг још нижег наталитета.
Припреме за „свет који стари“
Историја показује да се друштва прилагођавају. Као што су индустријализација и пад наталитета довели до појаве пензија и домова за старе, тако ће и нови изазови натерати владе и предузетнике на проналажење решења.
Закључак „Економист“-а гласи: уместо да страхујемо од економске пропасти или да на силу подстичемо „беби-бум“, потребно је припремити се за друштва у којима ће бити више старих, али и довољно нових живота који тек треба да се роде.
