Jeste li videli Grokovu Eni? To je anime devojka iz radionice Ilona Maska — veštačka inteligencija osmišljena da bude vaš virtuelni saputnik. Digitalna devojka koja flertuje, mazi vaš ego i radi gotovo sve što joj kažete. Na prvi pogled, izgleda kao bezazlena zabava. Ispod površine? To je zavodljiva pesma — napravljena da zarobi generaciju mladića pre nego što nauče da koriste sopstveni mozak. To je personalizovana porno lutka — i moćni uništitelj dopamina, hormona zadovoljstva u telu.
Bio sam gost u podkastu „Dnevnik jednog direktora“ kod Stivena Bartleta kada nam je pustio njen glas. Slatka, zavodljiva, uvek poslušna — čim sam je čuo, osetio sam jezu. Ovo nije samo trik. Ovo je zavisnost kao usluga, u anime pakovanju i pokretana istim alatima koje smo nekada koristili za učenje i razmišljanje. – kaže Danijel Amen.
Kao da gledam kako drveni konj ulazi u Troju — ne sa vojnicima, već sa uništavačima dopamina.
Ovo niko nije smeo da vam kaže! Krije se velika istina | Mario Zna | EP. 346
Ponovo smo širom otvorili vrata — pustili smo „zver“ u škole, domove i kancelarije, pre nego što smo se uopšte zapitali: da li je ovo poklon… ili Trojanski konj pun opasnosti?
Već smo to doživeli. Sa video-igrama. Pametnim telefonima. Društvenim mrežama. Benzodijazepinima, alkoholom, marihuanom, opioidima, čak i veštačkim zaslađivačima.
Prvo smo prihvatili pogodnost — pa tek onda razmislili o posledicama.
Sada to ponavljamo — sa alatom koji ne samo da zabavlja i otupljuje, već zamenjuje samu radnju razmišljanja. Cena toga mogla bi biti kriza u razvoju mozga.
Jedna nedavna studija sa MIT-a koristila je EEG skeniranje da bi ispitala šta se dešava u mozgu kada ljudi koriste AI alate poput ChatGPT-a. Rezultati su bili alarmantni: moždana aktivnost opada — naročito u prefrontalnom i temporalnom režnju, oblastima zaduženim za rešavanje problema, planiranje, pamćenje i jezik. Čak i nakon što se alat ukloni, korisnici i dalje pokazuju smanjenu aktivnost mozga. Taj pad, nazvan kognitivni dug, sličan je obrascima kod dece koja previše koriste ekrane ili u ranoj fazi demencije.
Šta se zapravo dešava? Prepuštamo veštačkoj inteligenciji ono što bi naš mozak trebalo da radi. A kada prestanemo da se trudimo — mozak prestaje da raste. Kada prepustimo posao — sposobnosti atrofiraju.
Da li ovo vodi ka demenciji?
Zvuči dramatično, ali prema svemu što znamo o zdravlju mozga — nije nerealno.
Čuvena Nun Study pokazala je da kompleksnost pisanja u mladosti predviđa kognitivno zdravlje u starosti. Što su rečenice bile bogatije i sadržajnije — to je manji rizik od Alchajmerove bolesti, čak i kada je patologija prisutna u mozgu.
Sada zamislite generaciju dece koja kopira tekstove iz AI alata umesto da ih sami pišu. Kakvu moždanu rezervu oni grade? Koju strukturu gube?
Znakovi su već tu: slabija motivacija, emocionalna tupost, oslabljeno pamćenje, pasivno učenje.
Kada ChatGPT postane vaš prvi mozak, vaš pravi mozak postaje pomoćni.
👉 “Ološu raspali, j*baćemo te u usta”! Mario Zna na meti brutalnih pretnji i najgnusnijih uvreda NAPREDNJAKA samo zato što poziva na MIR! https://t.co/AYetftbcl2
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 29, 2025
Roditelji iz Silicijumske doline su već zabrinuti
Ironično, oni koji prave ove alate ne daju svojoj deci da ih koriste. Mnogi izvršni direktori iz tehnološke industrije insistiraju na „bez ekrana“ pravilima u ugovorima sa dadiljama. Bez telefona, tableta, pa čak i televizora. Dadilje čak ne smeju da koriste ni svoje uređaje dok rade. Kršenje pravila znači otkaz.
Zašto?
Zato što znaju istinu.
Znaju da je pažnja valuta.
Znaju da pogodnost otupljuje misli.
I ne žele da njihova deca budu zavedena istim alatima koje su sami stvorili.
Ti isti roditelji unose i stroga pravila ishrane — samo organska hrana, bez šećera, bez prerađene hrane. Jer znaju da ono čime hraniš mozak — menja sve. Oni čuvaju svoju decu kao kraljevsku porodicu. Možda bi trebalo da se zapitamo zašto.
Šta gubimo?
Ako se AI koristi bez kontrole, možemo izgubiti:
- Mentalnu snagu (manje napora = slabiji neuronski putevi)
- Motivaciju i pokretačku energiju (dopaminski sistem traži izazov)
- Duboko učenje i pamćenje (nema trenja = nema zadržavanja znanja)
- Otpornost (mozak raste kroz napor, ne kroz prečice)
- Radoznalost (trenutni odgovori ubijaju čuđenje)
- Kreativnost (zašto da maštaš kad bot sve smisli?)
Rezultat? Društvo pasivnih umova, učenika bez dopamina, odraslih bez emocionalne povezanosti — koji nikada nisu izgradili mentalne mišiće da se nose sa složenošću, neuspehom i izazovima.
Dugoročno, to može značiti porast demencije, depresije i naučene bespomoćnosti.
Šta možemo da uradimo?
Volim AI. Koristim ga. Predajem uz njega.
Koristimo ga i u medicinskim analizama mozga.
Ali on mora da služi našem umu — ne da ga zameni.
Evo kako:
Koristite AI da pojačate razmišljanje, ne da ga izbegnete
Kombinujte zadatke sa i bez AI pomoći
Učite decu da prvo pišu olovkom, pa tek onda uz botove
Pratite sopstvene navike — koliko zaista razmišljate?
Postavite sebi jedno dnevno pitanje: Da li je ovo dobro za moj mozak — ili loše?
Nisam protiv AI-ja. Protiv sam pasivnosti. Jer kada prestanemo da se borimo — prestajemo da se razvijamo. A kad prestanemo da koristimo mozak — on se smanjuje.
Ovo nije širenje straha. Ovo je ljubav. Prema deci. Prema budućnosti. Prema umovima koji se još razvijaju.
Konj je već izašao iz štale. Ne čekajmo da zgazi ono što nam je najvažnije.
Gradimo budućnost u kojoj tehnologija širi naše sposobnosti — a ne uništava ih.
U kojoj je AI drugi mozak. Nikada prvi.
Nulta Tačka/ZeroHedge/Daniel Amen
