Da li roboti sa veštačkom inteligencijom predstavljaju vojnu pretnju?
Prošle nedelje, Kina je organizovala je Svetsku konferenciju robota – gde su predstavili najnovija dostignuća kineske robotske industrije u poslednjih nekoliko godina.
Prema KPK, kineski humanoidni roboti „brzo sustižu globalne rivale“, uz napredak kao što je ugradnja veštačke inteligencije u neke od njenih robota koji imaju vojne sposobnosti.
Zamišljamo bezumne robotske patrole koje sprovode sledeće zaključavanje zbog pandemije, sa smrtonosnijim rezultatima.
Kao što Anders Corr primećuje u The Epoch Times-u, kineski humanoidni roboti koji su izloženi na konferenciji lako bi mogli biti opremljeni oružjem i verovatno već jesu. Narodnooslobodilačka armija je demonstrirala naoružane leteće dronove i četvoronožne AI robote koji podsećaju na pse sa mitraljezima postavljenim na leđima. Psi roboti ubice navodno mogu samostalno pucati iz svog oružja.
Brzi razvoj robotike u Kini je pod kontrolom države i subvencionisan je u iznosu od preko 1,4 milijarde dolara, prema zvaničnom saopštenju iz 2023. Kina je 2012. instalirala manje od 15 odsto industrijskih robota širom sveta. Do 2022. taj broj se povećao na preko 50 odsto, a Kina je instalirala preko 250.000, najviše na svetu. Poređenja radi, Japan i Sjedinjene Države instalirale su samo oko 50.000, odnosno 40.000.
Kineska kompanija je 2016. godine kupila nemačku Kuku, jednog od tri vodeća svetska proizvođača industrijskih robota. Druga dva su japanski Fanuc i švajcarski ABB. Tesla je takođe vodeći proizvođač robota. Planira da 2025. godine rasporedi 1.000 humanoidnih Optimus robota u Teslinim fabrikama. S obzirom na bliske veze sve četiri ove kompanije sa Kinom, postoji značajan rizik od transfera tehnologije i krađe IP-a, što dalje podstiče brzi uspon Kine u robotskom prostoru.
Život u Bliskoj Budućnosti: Kako Nas Ekonomija i Tehnologija Vode u Novi Oblik Ropstva https://t.co/VBx7SeN3x2
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 2, 2024
Dana 25. marta, kineska kompanija pod nazivom LimX Dinamics otkrila je naprednog dvonožnog robota koji se kreće po kamenitim, travnatim, brdovitim i drugim izazovnim terenima u planinskom regionu Kine. Na snimku se vidi kako ga trener vuče i tuče po nogama, ali se brzo prilagođava takvim napadima i zadržava svoj položaj. Iako je robot relativno nizak, samo 76cm, lako bi se mogao skalirati na manje ili veće veličine u zavisnosti od obaveštajne, vojne ili aplikacije za kontrolu gomile.
Režim u Kini je naredio da roboti budu prijateljski nastrojeni prema ljudima, uključujući očuvanje ljudskog dostojanstva i ne treba da ugrozi ljudsku bezbednost. Promoviše robote kao pomoć u domaćinstvu, staratelje za starije i doktore koji će navodno lečiti 3.000 pacijenata dnevno. Međutim, Kina ima nova tumačenja takvih koncepata kao što su ljudska prava, koja redovno podređuje svom primarnom cilju stabilnosti režima i širenju sopstvene moći.
Ovo izaziva zabrinutost da li će Kina koristiti svoj ogroman broj industrijskih, humanoidnih, psećih i drugih robota u takve autoritarne svrhe, uključujući i inostranstvo u meri u kojoj se roboti izvoze. Stručnjaci su već zabrinuti da bi električna vozila povezana na internet (EV) mogla biti hakovana i transformisana u oružje na daljinsko upravljanje. Kineski izvezeni električni motori i roboti mogli bi se u Pekingu posmatrati kao neka vrsta spavaće vojske dvostruke namene koja može da nadgleda ili napada protivnika. Neki od kineskih domaćih robota već mogu da se bave borilačkim veštinama. Oni bi takođe mogli da budu dizajnirani sa skrivenim vojnim kapacitetima i bezbednosnim backdoor-ima koji bi ih učinili podložne hakovanju i vojno efikasnim za režim u Pekingu.
Ovo je zabrinjavajuće s obzirom na to da Kina već izvozi jeftine robote za pse opremljene kamerama i mikrofonima za samo 540 dolara. Ta cena ih stavlja na dohvat skoro svakog potrošača iz Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Humanoidni roboti pomagači u domaćinstvu sada se mogu nabaviti za samo 16.000 dolara po komadu. Potrošači u Sjedinjenim Državama i saveznici možda žele da kupe ove robote, ali stručnjaci kažu da bi oni mogli biti hakovani i iskorišćeni za povredu ili ubistvo vlasnika.
Ako budu hakovani u masovnim razmerama, uspavana armija nebezbednih robota u Sjedinjenim Državama, Tajvanu ili drugim zemljama mogla bi da pomogne Kini u proširenju svog autoritarnog uticaja, kršenju ljudskih prava ili izvršenju vojnog osvajanja poput Tajvana. Američke robotičke kompanije, kao što je Boston Dynamics, objavile su video snimke robota koji su potencijalno napredniji od onih u Kini. Međutim, Peking bi mogao da hakuje i ove robote.
Kina možda krije svoje robotske sposobnosti koliko i svoje superiorne superkompjuterske sposobnosti. Kina može koristiti Boston Dynamics kao inspiraciju. Već je svesno koristila kompanije sa naprednijim tehnologijama, poput Tesle, da podstakne brži razvoj u Kini.
Ako bi veštačka inteligencija ikada pobegla od ljudske kontrole u napadu, o čemu brinu mnogi stručnjaci za veštačku inteligenciju, potencijalno bi mogla da hakuje mnoge svetske robote i veliki deo svetskog Interneta stvari (IoT), čime bi proširila sposobnost veštačke inteligencije da nadgleda okolinu i deluje u njemu fizički i autonomno.
Čak i ako rizik od proboja AI ili masovnog hakovanja američkih robota i interneta stvari ima malu verovatnoću da ikada postane stvarnost, njegova visoka cena je takva da se propisi i zakoni predlažu u Sjedinjenim Državama i drugde. Oni imaju za cilj da se pozabave takozvanim događajem „crnog labuda“ koji ima malu verovatnoću, ali visoku cenu i, stoga, to je rizik koji treba ublažiti.
Na primer, poslanik Vern Bjukenen (R-Fla.), na primer, nedavno je predložio amandman kojim se zahteva godišnji izveštaj Pentagona o pretnjama kineske vojne tehnologije veštačke inteligencije po Sjedinjene Države, uključujući naoružane pse robote sa veštačkom inteligencijom. Amandman je prošao u Domu bez ijednog opozicionog glasa bilo koje stranke.
Odvraćanje od kineske upotrebe opasne kombinacije veštačke inteligencije i vojne robotike – i trke u naoružanju koju ona započinje – zahteva više od puke vojne inovacije. To zahteva uklanjanje Kine iz njene kontrole nad najmoćnijom svetskom proizvodnom bazom u Kini kako bi sve zemlje mogle da se povuku sa ivice razvoja sve moćnije i neregulisane vojne robotike sa AI. S obzirom na to da je Kina nesklona kontroli naoružanja i da joj se ne može verovati čak i ako je toliko dobrodošla, ne može se učiniti ništa manje od etičke promene u Kini koja će najverovatnije zahtevati njenu demokratizaciju.
