DA LI SU NAM ZA TAJ POSAO POTREBNI LJUDI? AUTOMATIZACIJA I ROBOTIZACIJA CVETAJU ZBOG COVID-a A TEK PREDSTOJI POTPUNO ZANEMARIVANJE LJUDSKE RADNE SNAGE
Zatražite sendvič od goveđeg mesa u Arby-jevoj brzoj hrani istočno od Los Anđelesa i možda ćete razgovarati sa Tori – veštački inteligentnim glasovnim pomoćnikom koji će preuzeti vašu narudžbinu i poslati je kuvarima.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
„Nikada nije bolestan“, kaže Amir Siddiqi, čija je porodica ove godine instalirala AI glas u svojoj Arbijevoj franšizi u Ontariju u Kaliforniji. „Ne dobija koronu. I pouzdanost je velika“.
Pandemija nije samo ugrozila zdravlje Amerikanaca kada je pogodila SAD 2020.-možda je i dugoročno ugrozila mnoge njihove poslove. Suočeni sa nedostatkom radnika i većim troškovima rada, kompanije počinju da automatizuju poslove u sektoru usluga koje su ekonomisti nekada smatrali sigurnim, pretpostavljajući da mašine ne mogu lako da obezbede ljudski kontakt za koji su verovali da će kupcima biti potreban.
Prethodno iskustvo sugeriše da takvi talasi automatizacije na kraju stvaraju više radnih mesta nego što ih uništavaju, ali i da nesrazmerno brišu manje kvalifikovane poslove od kojih zavise mnogi radnici sa niskim primanjima. Nastajući rastući bolovi za američku ekonomiju mogli bi biti ozbiljni.
Da nije pandemije, Siddiqi se verovatno ne bi opteretio ulaganjem u novu tehnologiju koja bi mogla zameniti postojeće zaposlene i oterati neke kupce. Ali sve je prošlo glatko, kaže on: „U osnovi, potrebno je manje ljudi, ali ti ljudi sada rade u kuhinji i na drugim mestima“.
U idealnom slučaju, automatizacija može preusmeriti radnike na bolji i zanimljiviji posao, sve dok mogu steći odgovarajuću tehničku obuku, kaže Johannes Moenius, ekonomista sa Univerziteta Redlands. Ali iako se to sada dešava, ne dešava se dovoljno brzo, kaže on.
Što je još gore, čitava klasa uslužnih poslova stvorenih kada je proizvodnja počela da primenjuje više automatizacije, sada može biti u opasnosti. „Roboti su pobegli iz proizvodnog sektora i otišli u mnogo veći uslužni sektor“, kaže on. „Smatrao sam da su poslovi gde je potreban ljudski kontakt sigurni. Bio sam potpuno iznenađen“.
https://nultatacka.rs/evo-sta-nam-spremaju-cyber-poligon-klaus-svab-i-ekipa-izvrsili-simulaciju-onoga-sto-planiraju-da-ce-sedesiti/
Poboljšanja tehnologije robota omogućavaju mašinama da obavljaju mnoge zadatke koji su ranije zahtevali ljude – bacanje testa za picu, transport bolničke posteljine, pregled instrumenata, sortiranje robe. Pandemija je ubrzala njihovo usvajanje. Roboti, na kraju krajeva, ne mogu da se razbole niti šire bolesti. Niti traže odmore za rešavanje neočekivanih hitnih slučajeva brige o deci.
Ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda otkrili su da su prošle pandemije podstakle firme da ulažu u mašine na načine koji bi mogli povećati produktivnost-ali i ukinuti poslove sa niskim kvalifikacijama. „Naši rezultati ukazuju na to da zabrinutost oko usvajanja robota usred pandemije COVID-19 izgleda opravdana“, napisali su u januarskom listu.
Posledice bi mogle najviše da padnu na manje obrazovane žene koje nesrazmerno zauzimaju poslove sa niskim i srednjim platama koji su najizloženiji automatizaciji-i virusnim infekcijama. Ti poslovi uključuju prodavce, administrativne pomoćnike, blagajnike i pomoćnike u bolnicama i one koji se brinu o bolesnim i starim osobama.
Čini se da poslodavci žele da uključe mašine. Prošlogodišnje istraživanje Svetskog ekonomskog foruma pokazalo je da je 43% kompanija planiralo smanjenje radne snage kao rezultat nove tehnologije. Od drugog kvartala 2020. godine, poslovna ulaganja u opremu porasla su 26%, više nego dvostruko brže od ukupne ekonomije.
Najbrži rast se očekuje kod roving mašina koje čiste podove supermarketa, bolnica i skladišta, izveštava Međunarodna federacija robotike, trgovačka grupa. Ista grupa takođe očekuje povećanje prodaje robota koji kupcima pružaju informacije ili dostavljaju porudžbine u hotelima.
Restorani su bili među najvidljivijim usvajačima robota. Na primer, krajem avgusta, lanac salata Sweetgreen najavio je kupovinu startup-a za kuhinjsku robotiku Spyce, koji pravi mašinu koja kuva povrće i žitarice i izbacuje ih u činije.
Nisu u pitanju ni samo roboti, softver i usluge zasnovane na veštačkoj inteligenciji su takođe u porastu. Starbucks je automatizovao rad praćenja zaliha prodavnice. Više trgovina prešlo je na samoposluživanje.
Scott Lawton, izvršni direktor lanca restorana Bartaco iz Arlingtona, u Virdžiniji, imao je problema prošle jeseni da natera konobare da se vrate u njegove restorane kada su se ponovo otvorili tokom pandemije.
Zato je odlučio da radi bez njih. Uz pomoć softverske firme, njegova kompanija je razvila sistem za online naručivanje i plaćanje koji su korisnici mogli da koriste preko svojih telefona. Gosti sada jednostavno skeniraju bar kod na sredini svakog stola kako bi pristupili meniju i naručili svoju hranu bez čekanja na konobare. Radnici donose hranu i piće na njihove stolove. A kad završe s jelom, kupci plaćaju račun preko telefona i odlaze.
Inovacija je smanjila broj osoblja, ali radnicima nije nužno gore. Svaka lokacija u Bartaco-u, ima ih 21, sada ima do osam pomoćnika menadžera, otprilike dvostruko više nego pre pandemije. Mnogi su bivši konobari i lutaju između stolova kako bi bili sigurni da svako ima ono što mu treba. Njima se isplaćuju godišnje plate počev od 55.000 dolara, a ne po satu.
Bakšiš sada dele svi zaposleni, uključujući one koji peru sudove, koji sada obično zarađuju 20 dolara na sat ili više, što je daleko više od njihove plate pre pandemije. „Nemamo nedostatak radne snage o kome čitate na vestima“, kaže Lawton.
Porast automatizacije nije zaustavio zapanjujući oporavak na američkom tržištu rada, barem do sada.
Američka ekonomija izgubila je zapanjujućih 22,4 miliona radnih mesta u martu i aprilu 2020. godine, kada je pandemijska oluja zahvatila SAD. Zapošljavanje se od tada brzo oporavilo: poslodavci su vratili 17 miliona radnih mesta od aprila 2020. U junu su otvorili rekordnih 10,1 miliona radnih mesta i žale se da ne mogu pronaći dovoljno radnika.
Iza procvata zapošljavanja krije se porast potrošnje potrošača, od kojih su mnogi finansijski prebrodili krizu u neočekivano dobrom stanju, zahvaljujući i saveznim čekovima pomoći i, u mnogim slučajevima, uštedama prikupljenim radom od kuće i preskakanjem svakodnevnog putovanja na posao.
Mark Zandi, glavni ekonomista u agenciji Moody’s Analitics, očekuje da će poslodavci verovatno dugo tražiti radnike.
Kao prvo, mnogi Amerikanci se sporo vraćaju na posao, neki zato što su i dalje zabrinuti zbog zdravstvenih rizika i problema u brizi o deci, drugi zbog izdašnih saveznih naknada za nezaposlene, kojima će rok važenja u celoj zemlji isteći 6. septembra.
Osim toga, veliki broj radnika Baby Boom-a odlazi u penziju. „Tržište rada će biti vrlo, veoma tesno u doglednoj budućnosti“, kaže Zandi.
Za sada, kratkoročne koristi ekonomskog zastoja nadmašuju sve gubitke radnih mesta zbog automatizacije, čiji se efekti pokazuju postepeno tokom godina. To možda neće potrajati. Prošle godine, istraživači sa Univerziteta u Cirihu i Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji otkrili su da se takozvani oporavak od nezaposlenosti u poslednjih 35 godina, u kojem se ekonomska proizvodnja oporavila od recesije brže od zaposlenosti, može objasniti gubitkom radnih mesta podložnim automatizaciji .
Uprkos snažnom zapošljavanju od sredine prošle godine, američkoj ekonomiji i dalje nedostaje 5,3 miliona radnih mesta u odnosu na ono što je imala u februaru 2020. A Lydia Boussour, vodeća američka ekonomistkinja u Oxford Economics-u, izračunala je prošlog meseca da je 40% nestalih radnih mesta ugroženo zbog automatizacije, posebno onih u pripremi hrane, maloprodaji i proizvodnji.
Neki ekonomisti brinu da automatizacija gura radnike na manje plaćene pozicije. Daron Acemoglu, ekonomista na Tehnološkom institutu u Massachusetts-u, i Pascual Restrepo sa Univerziteta u Bostonu procenili su u junu da bi se do 70% stagnacije američkih plata između 1980. i 2016. moglo objasniti mašinama koje zamjenjuju ljude koji obavljaju rutinske poslove.
„Mnogi poslovi koji se automatizuju bili su na nivou srednje distribucije veština“, kaže Acemoglu. „Oni više ne postoje, a radnici koji su ih ranije obavljali sada rade poslove gde se zahteva manja veština”.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Nulta Tačka/TechXplore
