DA LI ZEMLJINI „OTKUCAJI SRCA“ OD 7,83Hz UTIČU NA LJUDSKO PONAŠANJE?
Neki naučnici veruju da frekvencije koje proizvode eksplozije svetlosti mogu biti povezane sa našim moždanim talasima, meditacijom i hipnozom.
Bljeskovi svetlosti koji udaraju oko zemlje oko 50 puta svake sekunde stvaraju niskofrekventne elektromagnetne talase koji obuhvataju planetu. Neki naučnici misle da ti talasi, nazvani Šumanova rezonanca( Schumann Resonances), mogu uticati na ljudsko ponašanje.
Od otprilike 2000 grmljavinskih oluja koje (prema NASA-i) svakog trenutka pogode našu planetu, Šumanove rezonance mogu se pronaći u talasima koji se penju oko 60 milja iznad u donjem delu jonosfere. Oni ostaju gore zahvaljujući električnoj provodljivosti u jonosferi koja sadrži nabijene jone, odvojene od neutralnih atoma gasa u tom području sunčevim zračenjem, kako objašnjava Interesting Engineering. To omogućava jonosferi da hvata elektromagnetne talase.
Šumanova rezonanca okružuje planetu Zemlju, ponavljajući ritam koji je korišćen za proučavanje planetarnog električnog okruženja, vremena i godišnjih doba. Kružeći oko naše planete, grebeni i korita talasa poravnavaju se u rezonanci kako bi pojačali početni signal.
Talasi su dobili ime po Vinfried Otto Schumann-u, u čast njegovog temeljnog rada o globalnim rezonancama sredinom 1950-ih. Prvi put mereni početkom 1960-ih, veoma niskofrekventni talasi (sa bazom od 7,83 Herca) osciliraju između veće i niže energije. Frekvencija 7,83 Hz naziva se Zemljinim „otkucajem srca“. Progresivno slabiji harmonični talasi su mereni na 14.3, 20.8, 27.3 i 33.8 Hz.
Rezonance su kolebljive sa varijacijama u jonosferi, pri čemu intenzitet sunčevog zračenja igra glavnu ulogu. Na primer, noću taj deo jonosfere postaje tanji.
Žarišta u svetu, u Aziji, Africi i Južnoj Americi, čije su oluje sezonske i na koje utiče noć ili dan, takođe utiču na jačinu rezonance.
Ovi talasi su takođe proučavani zbog njihovog uticaja na ljude.
Studija iz 2006. otkrila je da frekvencije mogu biti povezane sa različitim vrstama moždanih talasa. Istraživači su opisali „koherentnost u realnom vremenu između varijacija u Šumanovom spektru i spektru aktivnosti mozga u opsegu 6–16 Hz“. Autori ovog rada iz Laboratorije za bihevioralnu neuronauku iz 2016. na kanadskom Laurentian univerzitetu otkrili su da je 238 merenja od 184 osobe tokom perioda od 3,5 godine „pokazalo neočekivane sličnosti u spektralnim obrascima i jačini elektromagnetnih polja koja generiše ljudski mozak i šupljina zemljine jonosfere . ”
Šumanovu rezonancu od 7,83 Hz neki su takođe povezali sa hipnozom, meditacijom, pa čak i ljudskim hormonima rasta, ali u ovom trenutku postoje manji naučni dokazi o tim vezama.
Mogu li na naše telo zaista uticati elektromagnetne frekvencije koje stvaraju neprestani udari svetlosti?
Svakako neke od spekulacija ulaze u nauku novog doba. Neki veruju da skok rezonance može uticati na ljude i životinje, dok je preokret takođe moguć, gde na ljudsku svest mogu uticati i same Šumanove rezonance.
Po ovoj logici, iznenadni izvor globalnog stresa koji proizvodi napetost i tenzije širom sveta mogao bi da poremeti i promeni trenutne rezonance. Neki teoretičari su za nestanak dinusaurusa okrivili velike promene u Šumanovoj rezonanci izazvane velikim stresom koji je proizišao iz drevnog događaja u Chicxulub, kada je ogroman meteor udario na prostor današnjeg Meksika.
Šumanova rezonanca je i dalje mnogima tema za naučna ispitivanja, a zainteresovanost za ovim prirodnim fenomenom se nastavlja.
Nulta Tačka/BigThink
