Danas su IZBORI u Americi! Republikanci imaju najviše šansi a onda će SE MNOGE STVARI PROMENITI
Kako neki republikanci prognoziraju, da će baš danas Sjedinjene Države zapljusnuti „Crveni talas“, no u svakom slučaju ovi među izbori su veoma bitni kako za samu Ameriku, tako i za opstanak samog predsednika Bajdena, jer njegova sudbina je u rezultatima ovih izbora.
Ovi izbori, naime, pružaju biračima u SAD priliku da indirektno izraze stavove ne samo o radu šefa Bele kuće na polovini mandata već i pravcu kojim žele da njihova zemlja ide. Taj pravac trasira, delimično, i globalna kretanja.
S obzirom na to da se američka ekonomija bori s krizom kakva se ne pamti bar četiri decenije, a glasači su zabrinuti zbog nestašica, kriminala, migracija, „presuda“ bi mogla biti oštra i za sadašnjeg predsednika i za njegove demokrate u vreme velike polarizacije američkog društva.
Bajdenove demokrate, slažu se ankete i analitičari, mogle bi se suočiti sa porazom i u delovima zemlje u kojima obično dobro prolaze.
Ankete ukazuju da su konzervativci u prednosti u trci za Predstavnički dom, dok će izbor članova Senata, gde je trenutno situacija fifti-fifti, biti neizvesniji. Odluku o tome ko će kontrolisati Senat u naredne četiri godine verovatno će doneti birači u Pensilvaniji, Džordžiji i Nevadi, inače saveznim državama u kojima živi dosta Amerikanaca srpskog porekla, zbog čega su ovi birači „meta“ obe kampanje.
Strasti su dovedene do usijanja – Crveni talas je sve realniji.
Bajden je izbore nazvao „prelomnom tačkom“ koja će odrediti narednih 20 godina u SAD. On je glasačima na koledžu Sara Lorens rekao da biraju između dve „fundamentalno različite vizije Amerike“. S druge strane, bivši predsednik SAD Donald Tramp, ubedljivi predvodnik republikanaca, na mitingu u Majamiju optužio je demokrate da vode zemlju ka komunizmu, nagoveštavajući, istovremeno, da bi ponovo mogao da se kandiduje za predsednika 2024. godine.
Zašto su ovi izbori toliko važni?
Za Amerikance, preoblikovanje Kongresa direktno utiče na njihov svakodnevni život. Ako republikanci prevladaju, očekuje se da imigracija, verska prava, rešavanje nasilnih zločina budu prioritet. Za demokrate, biće to životna sredina, zdravstvena zaštita, pravo na abortus i kontrola oružja. No, pitanje svih pitanja ostaje za građane SAD ekonomija, a tu bez mnogo dilema, čak i deo demokrata poverenje poklanja – republikancima.
Kontrolisati Kongres znači i imati moć pokretanja istrage u odborima.
Dve godine demokrate su se fokusirale na napade Trampovih sledbenika na američki Kapitol 6. januara 2021, očekujući izveštaj pre kraja godine. Ali, republikanci, koji već očekuju kontrolu nad Predstavničkim domom, kažu da će zatvoriti tu komisiju i pokrenuti saslušanje o poslovnim vezama Hantera, sina Džozefa Bajdena, sa Kinom. Takođe žele da ispitaju i imigracionu politiku Bajdenove administracije, povlačenje SAD iz Avganistana i poreklo pandemije koronavirusa u Kini.
Ako republikanci preuzmu kontrolu nad Senatom, očekuje se da će proces potvrđivanja ljudi koje Bajden bira da rade u saveznim sudovima i ključnim vladinim agencijama stati.
Bajden je zahvaljujući kontroli Kongresa progurao nove zakone o klimatskim promenama, kontroli oružja, ulaganjima u infrastrukturu. Republikanci bi, ako pobede, dobili moć da spreče usvajanje demokratskih zakona u Kongresu. Rezultat bi bio – zastoj.
Poraz demokrata brzo bi se protumačio kao znak političke slabosti Bajdena (79), pa bi se mogli obnoviti pozivi da se povuče iz predsedničke kampanje 2024. godine.
Međutim, predsednik i njegovi savetnici insistiraju na tome da će on tražiti reizbor. Iako ni Tramp (76) nije sada na glasačkom listiću, desetine njegovih izabranih kandidata učestvuju u trkama širom SAD. Ti posredni mandati bi mogli da mu ojačaju nade u reizbor 2024.
Ostaje nam da sačekamo i vidimo, da da li će čuveni Crveni talas preplaviti američki Senat i Predstavnički dom.
