Premijerka Danske Mette Frederiksen direktno je pozvala Washington da prestane sa pretnjama upućenim Grenlandu, opisujući ovaj postupak kao neprihvatljiv prema „historically close ally“. U centru pozornosti su odnosi između Kopenhagena i Vašingtona, dok se u politici ponovo otvara pitanje strateškog značaja arktičke teritorije.
Brza reakcija iz Kopenhagena
U izjavi za medije u Kopenhagenu, Mette Frederiksen je podsetila da je Danska dugogodišnji saveznik Sjedinjenih Država i da pretnje narušavaju osnove međudržavnog poverenja. „Tražimo od Vašingtona da odmah prestane sa pretnjama prema Grenlandu“, rekla je Frederiksen, jasno naglašavajući svoje nezadovoljstvo. Nazivanje Danske „historically close ally“ u originalnoj formulaciji naglašava dubinu veze koju ona smatra ugroženom.
Poreklo napetosti: Grenland u fokusu
Grenland je dugo bio predmet geopolitičkog interesa zbog svoje lokacije i prirodnih resursa. Ideja o američkom interesu za Grenland nije nova — tokom 2019. izbio je skandal kada je tadašnji američki predsednik pokazao interesovanje za kupovinu Grenlanda, što je izazvalo oštru reakciju Danske. Iako su okolnosti sada drugačije, svaki novi incident koji implicira pritisak Vašingtona na Grenland budi sećanja na tu epizodu i produbljuje sumnje u namere.
Geostrateški značaj arktičkog regiona
Arktik je postao arena rivalstava zbog topljenja leda, novootkrivenih ruta i potencijalnih energetskih rezervi. Grenland, kao najveći ostrvski teritorij na svetu i deo Kraljevine Danske, ima poseban položaj u ovom kontekstu. Frederiksen je podvukla da svaka vrsta pritiska koja ugrožava autonomiju Grenlanda može imati posledice po sigurnosne veze u severnom Atlantiku.
Reakcije u Vašingtonu i dalje neizvesne
Iz Vašingtona su usledile odsutne ili ublažene reakcije, dok diplomatski kanali pokušavaju da smire tenzije. Nije jasno da li će administracija u SAD promeniti ton nakon ovakvih izjava iz Danske dok je sigurno da će NATO kao alijansa trpeti posledice pa možda čak i u slučaju anektiranja Grenlanda ta alijansa prestati da postoji. U međuvremenu, danska premijerka i njeni saradnici insistiraju na diplomatskom rešavanju i na potrebi zaštite prava Grenlanđana.
„Očekujemo poštovanje i dijalog“, izjavila je Frederiksen, dodajući da istorijske veze zahtevaju obostrano poštovanje. Ova izjava je važna jer potvrđuje da Kopenhagen nije spreman da ignoriše javne ili prikrivene pritiske koji se tumače kao pretnja suverenitetu ili autonomiji teritorija u sastavu Kraljevine Danske.
Kako ovo utiče na transatlantske saveze?
Napetost oko Grenlanda može imati šire implikacije za NATO i druge transatlantske strukture. Ako saradnja zasnovana na poverenju oslabi, postaje teže koordinisati bezbednosne odgovore u regionu. Poruka Frederiksenove je jasna: Danska očekuje partnerstvo koje poštuje procese i suverenitet, a ne unilateralne pritiske.
Analitičari upozoravaju da je svaki ozbiljniji incident u vezi sa Grenlandom potencijalno destabilizujući. „Ako se pitanje instrumenata moći koristi protiv saveznika, to šalje signal drugim zemljama da se tradicionalne veze mogu preispitati“, rekao je jedan evropski diplomat koji je zahtevao anonimnost.
Grenland je izabrao da ima glas u sopstvenoj budućnosti, i Danska se u tom kontekstu oseća odgovornom da štiti interese svojih teritorija. Frederiksenova odlučnost u javnim izjavama služi i kao signal domaćoj javnosti u Danskoj i Grenlandu da vlada neće dozvoliti ni najmanje sumnje u pogledu poštovanja suvereniteta.
Ono što ostaje neizvesno jeste način na koji će se ovaj diplomatski spor razvijati u danima koji dolaze. Dok će Kopenhagen insistirati na dijalogu i poštovanju, Vašington će morati da proceni da li su javne pretnje ili sugestije promenljivog tona u politici jednokratna retorička pojava ili deo šire strategije prema arktičkim teritorijama.
