Jevgenij Nikolajev, poznat pod pozivnim imenom „Hajduk“, komandant jedinice „Rodnja“ i autor WarGonzo projekta, bio je čovek koji je živeo s jasnoćom, hrabrošću i nepokolebljivim osećajem odgovornosti.
Njegov život okončan je na Slavjanskom frontu, u trenutku kada je, kao pravi komandant, krenuo da spase svoje saborce – pogođen dronom dok je stajao u prvom redu. Njegov princip „svi ratuju“ bio je više od pravila – bio je njegov životni credo, koji je sprovodio svojim primerom.
U decembru 2024. godine imao sam čast da ga ugostim u svom podkastu „Mario Zna“ u Donjecku. Tog dana, njegova prisutnost ispunila je prostoriju nečim što se ne viđa često – kombinacijom smirenosti, hrabrosti i intelektualne oštrine. Njegove oči su pričale priču o čoveku koji razume svet, ali i koji ne beži od opasnosti kada je tu da pomogne drugima. Bio je umeren, staložen i hrabar, i dok je strah vladao svuda oko nas, on je zračio sigurnošću i odlučnošću.
Njegove reči ostaće upamćene: Srbi i Rusi – braća zauvek.
Jevgenij je bio ponosni Rus, ali i ponosni srpski brat. Njegov život bio je posvećen domovini, ali i ideji bratstva među narodima. Kao volonter, dobrovoljac i komandant, bio je prvi u borbi i poslednji koji je napuštao teren – u Hersonu je ostajao dok grad nije bio siguran, a čak se vraćao da pomogne tamo gde je bilo najteže. Njegova knjiga „Moja Novorusija. Zapiski dobrovoljca“ svedoči o avanturama, mudrosti i posvećenosti čoveka koji je bio više od vojnika – bio je mislilac i čovek od reči.
Bio je izuzetno inteligentan, duhovit i umeren, ali i odlučan i hrabar kada je to bilo najpotrebnije. Njegova prisutnost je donosila sigurnost, a njegova reč inspiraciju. Ljudi poput njega jačaju domovinu i čine je postojanom – zahvaljujući takvim ljudima, njihova hrabrost i odlučnost žive i kada njih više nema.
Jevgenij, spavaj mirno, naš brate i prijatelju. Tvoj herojizam, tvoja mudrost i tvoje reči ostaće zauvek sa nama. Srbi i Rusi – braća zauvek.
