Deca na celoj planeti su najviše oštećena! Tehnokrate su stvorile Izgubljenu generaciju
Deca na celom svetu su najviše pretrpela za ove dve godine pandemije, većina roditelja je potpuno samovoljno pomogla tehnokratama u stvaranju izgubljene generacije.
Kada se posmatra iz perspektive deteta, neublaženo zlo počinjeno nad decom ne može se opisati rečima. Prisiljavanje dece da nose maske za lice dovelo je do opadanja u razvoju govora, prepoznavanju i sposobnosti učenja. A trenutno „popravljanje“ skidanjem mera, svoju katastrofu tiho kamufliraju snižavajući standarde za razvoj govora.
Kako je moguće da sociopate mogu da vrše takvo zlostavljanje dece? Zato što ćute i nemaju ni kapaciteta ni sposobnosti da vape zbog onoga što im se dešava. Ovo podvlači tvrdnju da kada se završi sloboda govora, počinje ružna tišina. Ovo je takođe oličenje kukavičluka jer deca nemaju sposobnost da uzvrate udarac i stoga su laka meta.
Prošlog meseca, Američki Centri za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC) izdali su nove standarde razvoja jezika za američku decu. Ažurirano uputstvo kaže da se od deteta od 2 i po godine sada očekuje da izgovori samo 50 reči.
Američki CDC je tako smanjio očekivanja i normalizovao značajna jezička kašnjenja kao „novo normalno“.
Ovo će neizbežno negativno uticati na buduće uspehe dece u školi, u odnosima, u njihovoj komunikaciji i u njihovom samopoštovanju, ostavljajući im da se suoče sa godinama više govorne i jezičke terapije i obrazovne podrške.
Šta je „normalno?“
Očekuje se da deca starija od 2 godine imaju ogroman verbalni rečnik. Trebalo bi da imaju reč za skoro sve u svom okruženju.
Očekuje se da će deca od dve i po godine koristiti više fraza od 2+ reči do 3+ reči, pa čak i da se spajaju u pune rečenice.
Ako CDC vidi značajan pad u učenju jezika, zvaničnici agencije moraju da se zapitaju zašto, umesto da jednostavno menjaju standardna očekivanja.
Ipak, ovo nije novo za CDC. CDC godinama menja standarde inteligencije i rezultate testiranja učenika. Američka deca postaju sve gluplja i gluplja, sa više poteškoća u učenju i više zdravstvenih problema (54% američke dece pati od hronične bolesti…)
Deca u Srbiji više ne moraju da nose maske u školama- Mediji i država namerno unose zabunu
Zašto je došlo do nagle promene govora i jezika 2021-2022?
Možemo se veoma lako zaključiti da su mere nošenja zaštitnih maski po celom svetu u poslednje dve godine dovela do trenutne situacije.
Veliki broj stručnjaka za razvoj govora je bukvalno vikao da su maske neprikladne i štetne. Očigledno uzaludno..
Kao i to da je zaboravljeno da postoje unazad decenije, bezbroj naučnih istraživanja koja pokazuju da maske ne zaustavljaju širenje virusnih čestica u obliku aerosola.
Videti i čuti: Deca uče kroz gledanje i slušanje. Maska ometa oba ova modaliteta učenja. Deca treba da vide usta svojih roditelja, nastavnika i vršnjaka.
Štaviše, maskirani vršnjaci i nastavnici ometaju učenje po glasu. Na razvoj govora i jezika značajno utiče kada dete ne može da vidi ili čuje sve zvukove govora koje prigušuju osobe koje nose maske. Prozor razvoja govora i jezika je od vitalnog značaja za razvoj odgovarajućih komunikacijskih veština i može uticati na obrazovanje deteta godinama.
Disanje na usta: Deca mlađa od 5 godina prelaze sa obrasca gutanja sisanjem na gutanje odraslih. Ova tranzicija gutanja je važna i podstiče dete na funkcionalan i odgovarajući govor i gutanje, pa čak i utiče na oralne strukture i rast vilice i usta.
Maska može ometati ovu tranziciju na više načina. Maske smanjuju unos kiseonika i često uzrokuju da osoba koja ih nosi diše na usta umesto na nos kako bi unela što više kiseonika. Disanje na usta u pedijatrijskom oralnom razvoju je veoma problematično i često patolozi govornog jezika provode godine radeći sa pacijentima pokušavajući da reše ovaj problem.
Disanje na usta dovodi do niskog položaja jezika u mirovanju, što je preteča mnogih poremećaja govora, artikulacije i gutanja. Disanje na usta može čak uzrokovati malformacije vilice i dugotrajnu oralnu disfunkciju i disfunkciju gutanja koju samo hirurška rekonstrukcija može ispraviti.
Štaviše, deca sa posebnim potrebama, kao i ona sa poremećajima govora i gutanja i disfunkcijom, ozbiljno su otežana nošenjem maski i to bi ih moglo vratiti na doživotnu terapiju i agresivnije i invazivnije terapije u budućnosti.
Usklađenost: Deca i deca u razvoju obično nemaju samosvest ili disciplinu da bezbedno nose i skinu masku.
Ako je razlog nošenja maske sprečavanje unakrsne kontaminacije COVID-19, samo stavljanje maske na dete povećava verovatnoću prenošenja virusa. Maska je jednostavno poziv da dete češće dodiruje lice.
Higijena: Mala deca još uvek razvijaju pravilan oralni položaj odmaranja i gutanja i zbog toga često balave. Takođe ne duvaju često nos i sluz im izlazi iz nosa (nozdrva ili nazalnih prolaza). Ove telesne tečnosti bi brzo kontaminirale masku.
Držanje deteta u vlažnoj, toploj, kontaminiranoj maski je nehigijensko i dovodi dete u veći rizik od bakterijskih i gljivičnih infekcija, od kojih neke mogu biti zarazne za druge, kao što je impetigo, koji može izazvati značajne zdravstvene rizike.
Specijalno obrazovanje i invaliditet: Šteta za populaciju sa posebnim potrebama bila je još značajnija, postavljajući ovu decu za duži oporavak i tretmane i potencijalno doživotni gubitak boljih ishoda.
Povrh gore pomenutih štetnosti, zahtevanje da dete sa poremećajem senzorne obrade ili neurološkim deficitom nosi masku stvorilo je probleme u ponašanju i emocionalnosti kod mnoge dece i povećalo teret za porodice i obrazovni program deteta.
I dan-danas, deci i porodicama sa posebnim potrebama koje ne mogu da tolerišu masku, uskraćen je pristup medicinskoj nezi i terapijama, kao i putovanju avionima, vozovima, autobusima, metroom ili taksijima.
Ove obaveze, koje se tiču nošenja maski ozbiljno su uticale na čitave generacije dece širom sveta, i tek će se videti koliko je ova mera izazvala problema. Deca koja su rođena u eri COVID-19, nemaju pojma šta je svet bez maski, treba očekivati da ćemo videti još veće govorne i jezičke deficite kod ove dece u narednim mesecima i godinama.
Naša deca moraju da vide i čuju svoje komunikacijske partnere u vitalnim razvojnim vremenskim okvirima. Moraju slobodno da dišu i žive bez straha od klica ili „ubijanja“ bake.
