DECA NISU SUPER PRENOSIOCI COVID-19! VREME JE DA SE DECA VRATE NA NORMALNI NAČIN ŠKOLOVANJA

Od prvih izveštaja o infekciji SARS-CoV-2 u Kini, lekari, roditelji i kreatori politike bili su svesni da COVID-19 nije samo još jedan respiratorni virus kod dece. Postoji velika razlika u stopi slučajeva i prognozi između male dece i starijih osoba koja je sve iznenadila, a za koje mehanizmi ostaju nepoznati. Kako je testiranje u zajednici pokazalo značajan broj dece je bez ikakvih ili subkliničkih simptoma¹, i potrebno je odgovoriti na ključno pitanje: postoje li niske stope potvrđene infekcije kod dece jer se deca ne inficiraju i/ili nisu zarazna ili je COVID-19 kod dece obično takva benigna bolest gornjih disajnih puteva koja čak ne zahteva kod odojčdi ili imunološki oslabljene dece hospitalizaciju? Ako su deca zaražena, da li su zarazna jedno za drugo i/ili za odrasle? Ako je tako, koliko dugo?

Implikacije asimptomatske, ali potencijalno zarazne dece u zajednici su važne. Ako su, kao kod gripa², deca primarni pokretač prenošenja SARS-CoV-2 u domaćinstvu, onda bi tiho širenje od dece koja nikoga nisu upozorila na svoju infekciju moglo biti ozbiljan pokretač prenošenja u zajednici. Na osnovu ove pretpostavke, ali bez dokaza, zatvaranje škola sprovedeno je gotovo širom sveta kako bi se pokušalo zaustaviti potencijalno širenje bolesti uprkos ranom modelovanju koje je sugerisalo da bi to imalo manji uticaj od većine drugih nefarmakoloških intervencija.³

MIRSAD ĐERLEK: ,,ČEKA NAS POOŠTRAVANJE MERA” PRVI NA UDARU UGOSTITELJI! BIĆE I ZABRANE OKUPLJANJA!

Čini se da su rani podaci o traženju kontakata iz Shenzhen-a u Kini potvrdili ulogu dece u prenošenju. Iako naizgled predstavlja benigniju bolest ili čak bez simptoma, slične stope infekcije nađene su kod dece i odraslih u pojedinačnim domaćinstvima.⁴ Međutim, priča se kasnije razvila.

Neki regioni su sproveli široko rasprostranjeno testiranje zajednice, poput Južne Koreje i Islanda. Obe zemlje su otkrile da su deca znatno nedovoljno zastupljena. Na Islandu je to tačno kako u ciljanom testiranju visokorizičnih grupa u poređenju sa odraslima (6,7% pozitivno u poređenju sa 13,7%), tako i u (pozvanom) skriningu populacije, i nije utvrđeno da su deca mlađa od 10 godina pozitivna na SARS-CoV- 2 u poređenju sa 0,8% opšte populacije.⁵ Kasnije su rani preprint podaci iz grada Vo u Italiji pokazali slične nalaze. S obzirom da je 86% njihovog stanovništva testirano nakon prve smrti krajem februara, nijedno dete mlađe od 10 godina nije bilo pozitivno (u poređenju sa 2,6% opšte populacije).⁶ To je bilo uprkos tome što je utvrđeno da jedan broj dece živi sa odraslima koji su imali COVID-19, ali im nije preneta infekcija(ili nisu mogli da je otkriju). Podaci iz traženja kontakata u Japanu pokazali su nižu stopu prenosa kod dece,⁷ a nedavni preprint podaci iz provincije Guangzhou u Kini takođe su pokazali mnogo nižu stopu sekundarnih napada na decu nego na njihove odrasle kolege (OR 0,23 u poređenju sa odraslima> 60 godina).⁸

Stoga se pojavljuju dokazi da bi deca mogla imati znatno manju verovatnoću da se zaraze nego odrasli. S druge strane, deca bi mogla imati prolazniju infekciju gornjih disajnih puteva sa minimalnim širenjem virusa, ili manje verovatan scenario pokazivanja minimalnih simptoma uprkos značajnom širenju virusa. Ključno pitanje je sposobnost zaražene dece da šire SARS-CoV-2. Zbirka međunarodnih porodičnih grupa pokazala je da deca verovatno neće biti indeksni slučaj u domaćinstvima, već da su odgovorna samo za oko 10% grupa.⁹ Podaci iz Guangzhou-a idu u prilog tome, otkrivajući još nižu stopu prenosa kod dece kao indeks slučajeva u domaćinstvima na 5%.⁸ Studija slučaja grupa u francuskim Alpima obuhvatila je dete sa COVID-19 koje nije uspelo da ga prenese na bilo koju drugu osobu, uprkos izloženosti više od stotinu dece u različitim školama i na skijalištu.¹⁰ U školskoj studiji iz Novog Južnog Velsa, Australija, procenat od 863 bliska kontakta 9 dece i 9 nastavnika praćen je zbog serokonverzije kao pokazatelja nedavne izloženosti.¹¹ Nisu pronađeni dokazi da su deca inficirala nastavnike. Pretpostavlja se da je jedan sekundarni slučaj (kod deteta u srednjoj školi) zaraze utvrđen nakon bliskog kontakta sa dva učenika. Drugi sekundarni slučaj pretpostavlja se da je zaražen od osoblja (nastavnika) koji je bio inficiran. U Holandiji, odvojeni podaci iz studija primarne zdravstvene zaštite i istraživanja u domaćinstvu ukazuju na to da se SARS-CoV-2 uglavnom širi između odraslih i sa odraslih članova porodice na decu.¹²

Dok ne postoje kvalitetni podaci o sero nadzoru, na ova pitanja neće se moći sa sigurnošću odgovoriti. Moguće je da pristrasnosti u izboru populacije za testiranje ili lažno negativni brisevi zbog poteškoća pri uzorkovanju kod dece doprinose postojećim nalazima. Međutim, ti podaci do sada su bili dosledni u svim regionima i nastavljaju da guraju dokaze u jednom smeru. Sero-nadzor neće biti brzo uspostavljen uprkos tekućim studijama (https://whatsthestory.web.ox.ac.uk/) zbog logistike masovnog uzorkovanja krvi kod dece i globalnih problema sa kontrolom kvaliteta testiranja antitela na ogromnom uzorku. U međuvremenu, škole ostaju zatvorene, a kreatori politike u celom svetu razmatraju svoje mogućnosti za otpuštanje pritiska u vezi sa zaključavanjem i karantinom, jer broj slučajeva i smrtnost počinju da stagniraju i opadaju.

Osim toga, do sada je bilo vrlo malo dokaza o efektima COVID-19 na decu sa komorbiditetima. Ovo se značajno razlikuje od bolesti COVID-19 kod odraslih. Svo troje dece kojima je bila potrebna intubacija u velikoj kineskoj grupnoj studiji imalo je komorbiditete (uključujući leukemiju, hidronefrozu i intususcepciju),¹³ ali nije jasno da li je COVID-19 bio razlog za njihovu intenzivnu negu. Ograničeni podaci o deci nakon transplantacije jetre,¹⁴ sa inflamatornom bolesti creva o imunosupresiji¹⁵ i raku,¹⁶ su ohrabrujući. Ograničeni podaci iz američkog CDC-a dostupni su o deci sa komorbiditetima; međutim, otkriveno je da 23% potvrđenih slučajeva ima komorbidno stanje (najčešće respiratorno), a 77% pacijenata sa poznatim statusom hospitalizacije (n = 37) imalo je komorbiditet (uključujući svih šest slučajeva primljenih na PICU).¹⁷ Uprkos ovim uglavnom ohrabrujućim podacima, većina intervencija u javnom zdravlju pretpostavlja da su deca sa komorbiditetima, kao što su primarna ili sekundarna imunološka disfunkcija ili respiratorne/srčane bolesti, pod povećanim rizikom, a u Velikoj Britaniji je to dovelo do saveta za ovu decu da se potpuno zaštite, jer i za odrasle predstavljaju opasnost. Mnogi pedijatrijski stručnjaci zabrinuti su da će opšta pretpostavka da su deca bilo koje vrste imunološki potisnuta u povećanom riziku, uzrokovati značajnu dugoročnu obrazovnu i društvenu štetu ovoj deci.

Čini se da deca trenutno ne predstavljaju super prenosioce. Podaci o sero nadzoru neće biti dostupni da potvrde ili opovrgnu ove nalaze pre hitnih političkih odluka koje je potrebno doneti u narednih nekoliko nedelja, kao što su kako i kada ponovo otvoriti škole. Politike za nefarmakološke intervencije koje uključuju decu moraće da se donose na osnovu rizika i koristi sa postojećim dokazima.

Vlade širom sveta trebalo bi da puste svu decu u školu bez obzira na komorbiditete. Potreban je detaljan nadzor da bi se potvrdila bezbednost ovog pristupa, uprkos nedavnim analizama koje su pokazale neefikasnost zatvaranja škola u nedavnoj prošlosti.¹⁸ Mediji ističu mogući retki novi vaskulitis sličan Kavasakiju koji može ili ne mora biti posledica SARS-CoV2 i ne menja činjenicu da je ozbiljan COVID-19 isto tako redak kao i mnoge druge ozbiljne infekcije kod dece koje ne uzrokuju zatvaranje škola. Individualna procena rizika i donošenje odluka od strane kliničara trebalo bi da se sprovedu za one za koje se smatra da su u izuzetnom riziku (na primer neposredno nakon transplantacije koštane srži) ili gde postoje drugi stariji članovi porodice sa značajnim rizikom.

Reference

1. Dong Y, Mo X, Hu Y, et al. Epidemiologija COVID-19 među decom u Kini. Pedijatrija 2020:e20200702.doi:10.1542/peds.2020-0702    pmid:http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/32179660 PubMed Google Scholar
2. Tsang TK, Fang VJ, Chan K-H, et al. Pojedinačni korelati infektivnosti infekcija virusom influence A u domaćinstvima. PLoSOne 2016;11:e0154418.doi: 10.1371/journal.pone.0154418pmid:http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/27153194 CrossRef PubMed Google Scholar
3. Eubank S, Eckstrand I, Lewis B, et al. Uticaj nefarmaceutskih intervencija (NPI) na smanjenje smrtnosti od COVID-19 i potražnje za zdravstvenom zaštitom.Bull Math Biol 2020; 82: 52.doi:10.1007/s11538-020-00726-x pmid:32270376 CrossRef PubMed Google Scholar
4. Bi Q, Wu Y, Mei S, et al. Epidemiologija i prenos COVID-19 u 391 slučaju i 1286 njihovih bliskih kontakata u Shenzhen-u u Kini: retrospektivna kohortna studija. Lancet Infect Dis 2020. [Epub u štampi: 27. aprila 2020.]. doi:10.1016/S1473-3099 (20) 30287-5. pmid: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/32353347 PubMed Google Scholar
5. Gudbjartsson DF, Helgason A, Jonsson H, et al. Širenje SARS-CoV-2 u islandskoj populaciji. N Engl J Med 2020: NEJMoa2006100.doi: 10.1056/NEJMoa2006100 pmid:http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/32289214 PubMed Google Scholar
6. Lavezzo E, Franchin E, Ciavarella C, et al. Suzbijanje izbijanja COVID-19 u opštini Vo, Italija. medRkiv 2020 [preprint].doi:doi:10.1101/2020.04.17.20053157. Google Scholar
7. Mizumoto K, Omori R, Nishiura H. Starosna specifičnost slučajeva i stopa napada nove bolesti koronavirusa (COVID-19) 2. medRxiv 2020 [preprint]. doi:doi:10.1101/2020.03.09.20033142. Google Scholar
8. Jing Q-L, Liu M-J, Yuan J, et al. Stopa sekundarnog napada COVID-19 u domaćinstvima i povezane determinante. medRxiv 2020 [preprint]. doi:doi:10.1101/2020.04.11.20056010. Google Scholar
9. Zhu Y, Bloxham CJ, Hulme KD, et al. Malo je verovatno da su deca bila primarni izvor infekcije SARS-CoV-2 u domaćinstvu. SSRN časopis 2020. doi:doi:10.1101/2020.03.26.20044826 Google Scholar
10. Danis K, Epaulard O, Benet T, et al. Skup bolesti koronavirusa 2019 (Covid-19) u francuskim Alpima, 2020. Clin Infect Dis 2020.doi:doi:10.1093/cid/ciaa424. pmid:http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/ 32277759 PubMed Google Scholar
11. Nacionalni centar za imunizaciju i nadzor COVID-19 u školama-iskustvo u NSW, 2020. Dostupno: https://www.ncirs.org.au/sites/default/files/2020-04/NCIRS%20NSW%20Schools%20COVID_Summary_FINAL%20public_26%20April%202020.pdf Google Scholar
12. Nacionalni institut za javno zdravlje i životnu sredinu (RVIM). Deca i COVID-19, 2020. Dostupno https://www.rivm.nl/en/coronavirus-covid-19/children-and-covid-19 [pristupljeno 1. maja 2020.] Google Scholar
13. Lu X, Zhang L, Du H, et al. SARS-CoV-2 infekcija kod dece. N Engl J Med 2020: NEJMc2005073. doi:doi:10.1056/NEJMc2005073. Google Scholar
14. D’Antiga L. Koronavirusi i imunosuprimirani pacijenti: činjenice tokom treće epidemije. Transplantacija jetre 2020. doi:doi:10.1002/lt.25756. pmid:http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/32196933 PubMed Google Scholar
15. Turner D, Huang Y, Martin-de-Carpi J, et al. COVID-19 i pedijatrijske inflamatorne bolesti creva. J Pediatr Gastroenterol Nutr 2020; 1 doi:doi:0.1097/MPG.0000000000002729. Google Scholar
16. Balduzzi A, Brivio E, Rovelli A, et al. Lekcije nakon ranog upravljanja epidemijom COVID-19 u pedijatrijskom centru za transplantaciju i hemato-onkologiju ugrađenom u bolnicu namenjenu COVID-19 u Lombardiji, Italija. Estote Parati (Budite spremni.). SSRN elektronski časopis 2020.doi:10.2139/ssrn.3559560 Google Scholar
17. Bialek S, Gierke R, Hughes M, et al. Koronavirusna bolest 2019. kod dece – Sjedinjene Države, 12. februar – 2. april 2020. MMWR Morb Mortal Wkli Rep 2020: 69. doi: doi:10.15585/mmvr.mm6914e4. Google Scholar
18. Viner RM, Russell SJ, Croker H, et al. Zatvaranje škola i prakse upravljanja tokom izbijanja koronavirusa, uključujući COVID-19: brzi sistematski pregled. Lancet Health Adolesc Health 2020; 4: 397–404. CrossRef PubMed Google Scholar

Nulta Tačka/ADC/Alasdair PS Munro, Saul N Faust