Ново истраживање открило је шокантан податак да скоро милион деце у Великој Британији узраста од 3 до 5 година већ користи друштвене мреже намењене одраслима, попут Инстаграма, Фејсбука, ТикТока и Снепчета.
Само у последњих годину дана тај број је порастао за 220.000.
Бројке су узнемирујуће, али реакција је још проблематичнија.
Уместо да се суоче са чињеницом да технолошки гиганти намерно праве платформе које изазивају зависност и увлаче чак и малу децу, или да помогну родитељима који су преплављени уређајима дизајнираним да стварају зависност, владе широм света користе ову кризу као изговор за појачан надзор, обавезну проверу узраста и увођење дигиталних личних докумената за цело становништво.
Бивши министар образовања, лорд Наш, назвао је налазе „дубоко алармантним“. Али још је алармантније колико брзо званичници скрећу са заштите деце на захтеве за строжом регулацијом која се, по правилу, примењује на одрасле, а не на платформе које експлоатишу децу.
Деца постају део економије пажње
Извештај показује да су деца предшколског узраста све чешће изложена садржају креираном за ангажовање одраслих, а не за учење или развој.
За разлику од дечјег телевизијског програма, алгоритми друштвених мрежа приказују садржај који максимизује време проведено на апликацији, без обзира на узраст.
Истовремено:
- 9 од 10 британске деце има телефон пре 11. године
- 6 од 10 деце узраста од 8 до 12 година већ има налоге на друштвеним мрежама, упркос старосним ограничењима
Ово није „рано усвајање технологије“.
Ово је зависност по дизајну.
Здравствени ризици и одговорност родитеља се игноришу
Истраживања изнова потврђују оно што сваки искрен родитељ већ зна:
- прекомерно време испред екрана нарушава сан
- расту анксиозност и проблеми у понашању
- пажња опада
- школски успех слаби
Ипак, политичари о овоме ретко говоре.
Зашто? Зато што би признавање стварних узрока значило суочавање са предаторским дизајном технолошких компанија и одлукама родитеља који деци дају неограничен приступ уређајима.
Много је лакше окривити „онлајн опасности“ и увести опште регулаторне мере.
Дигитални ИД као тројански коњ
Аустралија је већ забранила приступ друштвеним мрежама особама млађим од 16 година и увела обавезну проверу узраста, што у пракси значи проверу идентитета и повезивање онлајн активности са стварним особама.
Ова политика се све чешће посматра као пробни модел за увођење националних дигиталних личних докумената и укидање анонимности на интернету.
Сада и друге владе најављују да би могле следити исти пут.
Не ради заштите деце, већ ради изградње система који сваког одраслог третира као потенцијалног осумњиченог.
Исте власти које признају да не могу да спроведу постојећа старосна ограничења сада тврде да ће проблем решити тако што ће себи дати више моћи, више надзора и више контроле.
Отимање моћи
Проблеми са којима се деца суочавају заслужују пажњу, али не и слепо прихватање сваког „решења“ које нуде владе навикле да кризе користе за ширење дигиталног надзора.
Да, проблем је што мала деца листају садржај за одрасле.
Не, то не оправдава претварање друштвених мрежа у државне контролне пунктове за идентификацију.
Да је им је до деце заиста стало:
- приморали би технолошке компаније да престану да праве апликације које циљају мозак у развоју
- едуковали би родитеље о ризицима раног излагања
- позвали би платформе на одговорност, а не грађане
Уместо тога, добијамо уобичајени образац.
Стварна криза, а затим „решења“ која повећавају моћ државе, не безбедност деце.
Пораст коришћења друштвених мрежа код деце предшколског узраста је упозорење о савременом детињству, али и упозорење о владама које користе тренутак да прогурају дигиталне ИД системе које су ионако желеле.
Деца заслужују заштиту.
Али одрасли заслужују слободу.
Не смемо дозволити да пропусти технолошких компанија или немар родитеља постану изговор за укидање онлајн приватности свих.
