Roditelji, oprez: svetleći ekrani kojima smirujete decu možda ih zapravo programiraju za – bolesti srca.
Šokantna nova studija objavljena u časopisu Journal of the American Heart Association otkriva da prekomerno korišćenje ekrana kod dece već od šeste godine značajno povećava kardiovaskularni rizik, uzrokujući štetu koja se može vući do odraslog doba.
Danski istraživači analizirali su više od 1.000 dece i adolescenata i pronašli direktnu vezu između „rekreativne“ upotrebe ekrana i opasnih metaboličkih promena – poput povišenog krvnog pritiska, holesterola i insulinske rezistencije.
Ova otkrića razotkrivaju tihu epidemiju i pokazuju da davanje telefona detetu „da se smiri“ nije samo znak lenjeg roditeljstva – već ozbiljna pretnja po zdravlje i dugovečnost deteta.
Tihi srčani udar u telima dece
Studijom je rukovodio dr Dejvid Horner iz Kopenhagenske studije o astmi kod dece (COPSAC), a obuhvatila je dve starosne grupe: desetogodišnjake i osamnaestogodišnjake. Rezultati su alarmantni:
- Deca u proseku provode 3,2 sata dnevno ispred ekrana
- Tinejdžeri čak 6,1 sat
Svaki dodatni sat ispred ekrana pogoršava kardiometabolički rizik – prediktor budućih srčanih bolesti.
„Dete koje provodi tri sata i više dnevno ispred ekrana ima za četvrtinu do polovinu standardne devijacije viši rizik od svojih vršnjaka“, upozorava Horner.
„Pomnožite to sa celom populacijom i dobijate ozbiljan porast rizika koji se prenosi u odraslo doba.“
🇺🇸💥 POGLEDAJTE: Ljudi koji su se vakcinisali protiv COVID-a i dalje su u ogromnoj opasnosti poručuje Kenedi Džunior.
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFoUI pic.twitter.com/d845eVtUEz
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 8, 2025
Krvna slika dece pokazuje „otisak ekrana“
U krvi su uočene jedinstvene metaboličke promene iste kao kod odraslih sa hipertenzijom i dijabetesom. Za razliku od ogrebotine ili temperature, ova šteta je nevidljiva i tiho se nagomilava, dok jednog dana ne eksplodira kao ozbiljan zdravstveni problem.
Kako ekrani sabotiraju dečija srca
Šteta nije samo posledica manjka fizičke aktivnosti – ekrani aktivno remete funkcije tela.
- Narušen san je ključni faktor: deca koja manje spavaju imaju dramatično viši rizik, i to već pri istoj količini vremena ispred ekrana.
- Veštačko svetlo ometa proizvodnju melatonina i bioritam.
- Sedenje tokom razvoja slabi krvne sudove.
„Male promene za sat vremena, ali kad se to sabere na tri, pet ili šest sati dnevno, kao što je slučaj kod mnogih tinejdžera, šteta postaje ogromna“, kaže Horner.
Zdravstveni sistem ignoriše problem
Lekari rutinski mere visinu, težinu i pritisak, ali ne prepoznaju ekran kao tihi otrov. Medicinske škole ih ne uče da povezuju navike vezane za ekrane sa srčanim rizikom, pa ni roditelji nisu svesni opasnosti.
„Razgovor o navikama pred ekranom mora postati deo šireg zdravstvenog savetovanja – kao ishrana ili fizička aktivnost“, kaže dr Horner.
Dr Amanda Perak iz Američkog udruženja za srce dodaje:
„Ako vam je teško da smanjite vreme ispred ekrana, makar ga pomerite ranije u danu i ranije šaljite decu na spavanje.“
„Roditelji moraju da budu primer – kada da odlože telefon, kako da ga koriste, kako da izbegnu više stvari odjednom.“
Ekrani ne moraju biti neprijatelj – ali mogu biti smrtonosni ako se ne kontrolišu
- Uvedite zone bez ekrana, naročito za vreme obroka i pred spavanje
- Spavanje je prioritet – izbacite telefone iz spavaćih soba
- Podstičite igru, dosadu, kreativnost
- Hrana bogata omega-3 mastima može pomoći da se ublaži šteta
Ova studija je alarm za celu iPad generaciju.
Udobnost digitalnih „cucli“ plaćamo zdravljem dece.
Svaki sat proveden gledajući ekran nije samo izgubljeno vreme – već ukradeno zdravlje.
