DEDA MRAZ IMA SAJBER, AI I IT POMOĆNIKE! PITATE LI SE NA KOJOJ STE LISTI?
Da li nekad razmišljate, da li ste bili dobri poslednjih godinu dana, da možda niste nešto nevaljalo podelili na vašim društvenim mrežama.. Velika je verovatnoća da ste baš vi, možda i mi svi na nevaljaloj listi..
Više se ne mora sveznajući, svevideći, veseli stari Sv. Nikola oslanjati na zastarele vilenjake na policama i druge sezonske cinkaroše kako bi znao kada spavate ili ste budni, i jeste li bili nestašni ili dobri.
Zahvaljujući gotovo neograničenim dozvolama vlada širom sveta, koje je omogućila vojska tehno-tirana, fuzioni centri i svakojaki voajeri, Deda Mraz može dobiti izveštaje u stvarnom vremenu o tome ko je bio dobar ili loš ove godine.
Ova jeziva nova era državnog/korporativnog špijuniranja, u kojoj nas slušaju, gledaju, prate, mapiraju, kupuju, prodaju i ciljaju..
Lako je sagledati samo mali uzorak alata sa kojima nas prate, naše kretanja, naše potrebe i prikupljanje svih načina na koje bi nas naše misli, akcije i društveni krugovi mogli dovesti na vladinu listu nestašnih.
Prate nas na osnovu našeg zdravstvenog stanja. U doba COVID-19, digitalni zdravstveni pasoši dobijaju na snazi kao svojevrsni čuvari vrata, ograničavajući pristup putovanjima, zabavi, itd., na osnovu nečijeg statusa primljene vakcine. Bez obzira na to da li neko ima pasoš za vakcinu ili ne, pojedinci će možda morati da pokažu da su dovoljno „zdravi“ da bi bili deo društva.
Prate nas na osnovu lica: Softver za prepoznavanje lica ima za cilj stvaranje društva u kojem se svaki pojedinac koji izađe u javnost prati i snima dok obavlja svoj svakodnevni posao. Zajedno sa nadzornim kamerama koje pokrivaju zemlju, tehnologija prepoznavanja lica omogućava vladi i njenim korporativnim partnerima da identifikuju i prate nečije kretanje u realnom vremenu. Jedan posebno kontroverzan softverski program, korišten u SAD-u koji je kreirala Clearview AI koristili su policija, FBI i Ministarstvo državne sigurnosti za prikupljanje fotografija na stranicama društvenih medija radi uključivanja u ogromnu bazu podataka za prepoznavanje lica. Slično tome, biometrijski softver, koji se oslanja na nečije jedinstvene identifikatore (otisci prstiju, očiju, otisci glasa), postaje standard za navigaciju sigurnosnim linijama, kao i za zaobilaženje digitalnih brava i pristup telefonima, kompjuterima, poslovnim zgradama, itd. , veći broj putnika se odlučuje za programe koji se oslanjaju na njihovu biometriju kako bi izbegli duga čekanja na aerodromskoj sigurnosti. Naučnici takođe razvijaju lasere koji mogu identifikovati i nadgledati pojedince na osnovu njihovih otkucaja srca, mirisa i mikrobioma.
Prate nas na osnovu ponašanja: Brzi napredak u nadzoru ponašanja ne samo da omogućava da se pojedinci nadziru i prate na osnovu njihovih obrazaca kretanja ili ponašanja, uključujući prepoznavanje hoda (način na koji se hoda), već su doveli do stvaranja celine industrije koje se vrte oko predviđanja nečijeg ponašanja na osnovu podataka i obrazaca nadzora i takođe oblikuju ponašanje cele populacije. Jedan pametni sistem za nadzor „protiv nereda“ predviđa masovne nerede i neovlašćene javne događaje koristeći veštačku inteligenciju za analizu društvenih medija, izvora vesti, video snimaka nadzora i podataka o javnom prevozu.
Prate nas na osnovu naše potrošnje i aktivnosti na internetu: sa svakim pametnim telefonom koji kupimo, svakim GPS uređajem koji instaliramo, svakim Twitter, Facebook i Google računom koji otvorimo, sa svakom karticom marketa koju koristimo za kupovinu, bilo u prodavnici mešovite robe, prodavnici jogurta , avio-kompanije ili robne kuće, i svaku kreditnu i debitnu karticu koju koristimo za plaćanje naših transakcija, pomažemo Vladama da izgrade dosije za svoje kolege o tome koga poznajemo, šta mislimo, kako trošimo svoj novac, i kako provodimo svoje vreme. Nadzor potrošača, kojim se vaše aktivnosti i podaci u fizičkom i online području prate i dele sa oglašivačima, postao je veliki posao, industrija vredna 300 milijardi dolara koja rutinski prikuplja vaše podatke za profit.
Prate nas na osnovu vaših javnih aktivnosti: Privatne korporacije u saradnji sa policijskim agencijama širom sveta stvorile su mrežu nadzora koja obuhvata sve veće gradove kako bi neprimetno nadgledala velike grupe ljudi, kao u slučaju protesta i skupova. Oni su takođe uključeni u opsežan nadzor na mreži, tražeći bilo kakve naznake „velikih javnih događaja, društvenih nemira, komunikacije bandi i kriminalno prediciranih pojedinaca.” Izvođači odbrane bili su na čelu ovog unosnog tržišta. Centri za fuziju, čvorišta za razmenu informacija za savezne, državne i agencije za sprovođenje zakona, prate i prijavljuju takvo „sumnjivo“ ponašanje kao što su ljudi koji kupuju palete flaširane vode, fotografišu vladine zgrade i podnose zahtev za pilotsku dozvolu kao „sumnjiva aktivnost.“
Prate nas na osnovu aktivnosti na društvenim mrežama: svaki vaš potez prati se, prikupljaju podaci, zbrajaju se i tabelarno prikazuju kako bi se formirala slika o tome ko ste, šta vas pokreće i kako najbolje kontrolisati vas kada i ako bude potrebno da vas dovedu u red. Većinom se sve vlade i njihove agencije oslanjaju i sve više ulažu na tehnologije korporativnog nadzora koje mogu minirati ustavom zaštićeni govor na platformama društvenih medija kao što su Facebook, Twitter i Instagram kako bi identifikovali potencijalne ekstremiste i predvideli koji bi se mogli uključiti u buduće akte antivladinog ponašanja. Ova opsesija društvenim medijima kao vidom nadzora imat će zastrašujuće posledice u narednim godinama.
Prate nas, putem mobilnih telefona, mrežne aktivnosti, poruka, poziva. Zlonamernim softverima za daljinsko aktiviranje kamera i mikrofona, nudeći još jedan način uvida u lični posao mete.
Prate nas na osnovu automobila. Prate nas na osnovu lične pošte. Fusion centri. Pametni uređaji. Procene pretnji od ponašanja. Liste praćenja terora. Prepoznavanje lica. Biometrijski skeneri.
Pre zločina. DNK baze podataka. Data mining. Prekognitivna tehnologija. Aplikacije za praćenje kontakata.
Ono što sve ovo rezultira je svet u kojem, svakog dana, prosečnu osobu sada prate, nadziru, špijuniraju i prate na više od 20 različitih načina kako od strane državnih i korporativnih očiju i ušiju.
Big Tech u braku sa Velikom vladom postao je Veliki brat!
Svake sekunde svakog dana na celom svetu narod špijunira ogromna mreža digitalnih voajera, elektronskih prisluškivača i robotskih njuškala.
U doba prevelike kriminalizacije, masovnog nadzora i užasnog nedostatka zaštite naših prava na privatnost, svi se možemo smatrati krivima za neki ili drugi prekršaj.
„On te vidi kada spavaš
On zna kada ste budni
On zna kada ste bili loši ili dobri
Zato budite dobri za Boga miloga!”
“Deda Mraz dolazi u grad”
..Zato se bolje pazi, bolje ti je da se ne duriš, bolje da ne plačeš, ovog Božića, država nadzora dolazi u grad, a ti si već na nevaljaloj listi.
Deda Mraz je dobio novog pomagača.
