Vreme polako izmiče kao po loju klizi, izgleda da sve sluti ka novoj jesenjoj krizi.
Odavno već najavljuju potop proroci vajni, iz kriznog štaba to su, na delta beloj lajni.
Da stvar nije komična već ozbiljna ljudi moji, narod će se međusobno u dve grupe da odvoji.
Sa jedne strane bockani, a sa druge budni- to su oni koji misle svojom glavom, da ne bude čitalac u zabuni.
Kako probuditi uspavane duše, da nas kao nekad, masovno ne guše!?
Dok su se punili logori i komore gasne, ni tada mnogima nisu bile, od dželata namere jasne.
Svakog dana sa malih ekrana, sluđen narod plaši, jedna konjska glava, nikako da sjaši.
On je ljigavac teški, za duboku državu radi, da li je ljigavac svestan, da platu iz mraka vadi!?
Na kricima male dece i njihovoj teškoj muci, zločine velike čini, zaogrnut mantilom u struci.
Jasno je svima nama, da je po sredi globalna fama,
takvo je opšte stanje, ali ne mogu da pojmim, zašto narod svesno ide na klanje!?
Trgni se radnička klaso il’ će matriks sve da nas pomete, planiraš li iza sebe da ostaviš bar neko dete!?
Sumorna vremena, ali lica vedra, neće tako lako srce da se preda.
Ivica Božić
